SJEĆANJA

         SJEĆANJA

Setih se na čas
kad se držasmo za ruke
u redu dva po dva
I dečije cike i buke
razdraganih im lica sjaj.

Zidovi svi išarani
na njima  grafiti ispisani
ljubavi male i one veće
prkose i stoje
za generacije nove

Setih se na čas
kad se držasmo za ruke
u redu dva po dva
na dečije školske klupe
imena naša urezana
za sjećanje ostavljena.

Setih se na čas
smeh nam na licu
dečije blag,
sunce u kosi
i kiši sto nam prkosi
a nama blagost
oko srca srećni
do neba veseli

Setih se na čas
kad se drzasmo za ruke....

djetinjstva.. školskih dana
sreće i svakog
mi milog lika
u djackom dobu  ostavljeni
u srcu mom zaključani.

I tek ponekad
setim se da otvorim
dušu i zavirim ugledam
nasmejana lica i oka im sjaj
ta malena djeca
postali su ljudi
pa ih sa osmehom
samo pozdravljam
     
         DanMar-Nadja