KUĆA STARA
U šumarku kraj stare kuće
Nema više žagora ni smeha
Staza kojom smo nekada trčali
Zarasla u korov, pustoš velika
Ne nazire se u daljini
Ni ona čista utabana poljana
Puna dece poznatih mi lica
Niko ih nije zamenio
Novi naraštaji sad igraju
Neke nove igre, sami bez društva
Nekada na onim brežuljcima
Male krivudave reke
Mladić je krišom krao
Devojci poljupce...sad pustoš
Sve je otišlo u nepovrat
Samo naiđu neke slike
Vrte se ko na vrtešci
Kao kad zavrtiš dečiju igračku
Neka milina srce ti ispuni
Sećanja još u duši žive
I samo na trenutak tu je
Sve opet pred tobom
Zagor, smeh i igre naše
Čuješ u trenu i svoje ime
Zovu te- hajde dođi igraj
Tad hoćeš da poletiš
Da se u igri razveseliš
Davno je nestalo sve
Sad samo pustoš
Poljanom hara i ona
Stara kuća kraj šumarka
Trošna i stara još
Vremenu odoleva kao
Spomenik bez zaborava
Bila je tu naša mladost
Još je u sećanju ostala
Tvoje ime negde tamo ostalo je
Još ga pamtim
U srcu mom zapisano je
Eh da se bar na tren vratim
Prošetam kroz šumarak
Pored trošne kuće da prođem
Da na jedan tren livadom
Ugledam sva draga mi lica
Da mi na tren srce zatreperi
Toliko lica lebdi kraj mene
Svi se smeše, pozdravljaju me
Ono iskonsko i čisto drugarstvo
Nikada u zaborav ne odlazi
Još živi tamo u šumarku
Pokraj stare trošne kuće
Ne bledi, kao spomenik večnosti
Zauvek kao senka tu stoji
Da se nikada ne zaboravi.
Danmarnadja- autor
