LET..

        LET...

Jednom sam letela 

i ljubav imala...

krila mi slomili...

dušu bolom otrovali..

srce u crno zavili...

pa se uvek pitali...

"Šta ti je"...a ja ćutala i 

sve izdržala...samoću birala...

Pa kad poželeh novi let...

sve isto opet kao pre...

opet ranjena...duša mi već umorna...Pa sad ja upitam samu sebe...

"Šta ti je"...zar neznaš...da ljudi

znaju za igre i igrice...nezanosi se nisi ti za njih.

I opet biram samoću..moju saputnicu da koračamo zajedno...nekim davnim stazama snova...Tako da zavirim samo u snove sreće...

dok je na kratko bila moja.

I netreba mi ništa više.

Probu di se sanjalice kažem sebi...napolju su zveri...

treba se boriti...a ti već umorna od padova...vrati se u svoje okrilje samoće.

Samo tu si sigurna.

      DanMar-Nadja-Autor 

ZAŠTO

      ZAŠTO

Kažu mi"Nemoj biti toliko emotivna"...a neznaju da

sam ja rođena tako 

Da me život šibao sa svih strana...usadio mi tugu u dušu.

Borila sam se iz sve snage...

al' iznova se rađaju neke nove

tuge...bolnije i jače. Kao da mi je suđeno da se sreća samo malo poigra samnom...Pa mi opet otvori posekotine bola.

I nepitaj me više...ti prokleti 

živote... zašto mi suza opet lice 

kvasi.Jedna mi izdaja... izgovorena reč..otvori ranu...pa opet emotivac u meni grči se od bola...pomislim...rođena 

sa greškom....da i tuđe grehe 

plaćam.

pa opet seta samnom vlada.

Eh... zašto...živote.... zašto.

   DanMar-Nadja-Autor 

PRIZIVAM TE

PRIZIVAM TE

Duša mi nemirna noćas

tuga u njoj spava s'jeća na nekadašnje dane.Opet  sama...

ni pahulja nema isti let...

Sve bez tebe prazno...

Nema te... A tako sam željna

nemirnog osmeha tvog...

Pa te opet pišem  u  svakom 

stihu... Da prizovem...

Makar tvoj lik... Da te ne zaboravim  nikada.

        Dan Mar Nađa- Autor

 

TI SI

      TI SI

 Ti si moja prošlost

moja sadašnjost💔

moja budućnost 💔

moj porok...greh

moja relikvija...suza u 

kraju oka...iskra u duši

za ono večno...što 

nikad ne bledi... Ljubav,

jer vekovima u mojoj 

pesmi traje.💕

    DanMar-Nadja-Autor 

POLJUBAC

 POLJUBAC

Još se pitam...šta je presudilo

 da te ovoliko zavolim...

Možda taj prvi poljubac

koji mi neizlazi iz glave ..

Pitam se dal' si me zaslužio...

dal' sam ja tebe zaslužila...

možda je sve ovo bilo 

pogrešno...zabluda koja nas

je samo zavela i u zagrljaju

povela na neko vreme.

Pitam se...da je drugačije bilo

Gde bi sve bili... dal' bi bili 

možda drugačiji...srećniji...

bez svih ovih suza prolivenih.

A to je ono...što sad samo 

mogu da se pitam...jer kratko 

osmeh  nam je krasio  lica...

Negde je bila greška...u meni...tebi Il nešto sasvim drugo.Al' jedino u što sam sigurna...moja ljubav za tebe 

ista je i danas ko tada...i taj poljubac...u srcu zapisan.

     DanMar-Nadja-Autor

NEMIRI U MENI

 NEMIRI U MENI

Neki nemiri se bude u meni

pa mi oku ne daju da spi...

Opet je Decembar...

sjećanja se opet bude

ko pečat moje sudbine...

U njemu i moj početak i kraj...

i sreća i tuga .I svaka tvoja ljubav...prevara i laž.

Sve u jedno vreme se slilo...

pa bol u duši pobija svu 

onu nekadašnju draž..

A nekad sam volela zimu...

svaku pahulju..nepreglednu 

belinu...kao čistotu ljubavi...

i Decembar...Sad samo tugu

i nemir donosi...izbrisaću  ga

iz mog kalendara...eh samo 

kad bih mogla da ga prespavam...prespavam...

       DanMar-Nadja-Autor

MOJE VREME....

    MOJE VREME....

A kad bih rekla

da si me ostavio

u prošlom vremenu da

živim a ti produžio da

živiš onako kako želiš...

mene zaključao u

kavezu kao ukrasni pticu.

Pa s'vremena na vreme 

se samo setiš da mi 

se obratiš...onda kad 

ti neide dobro...da samo

tugu svoju utoliš...kao glad.

A ja opet samo emotivna

luda...dopuštam...jer 

neznam drugačije...ojačam

tvoju sujetu...poletiš iznova

Ostajem da čekam...da shvatiš

da postojim i ja...koja ti

uvek rane vida...al' ne nerazumeš

ti to...jer ja sam samo 

ukras u tvom kavezu...

Tako da ponovo ćutim...

I ne očekujem da ćeš...

shvatiti nijednu suzu moju

i ni jednu upućenu ti reč.

        DanMar-Nadja-Autor