ISTINA IL' SAN?

     ISTINA IL'SAN

O kažite mi noćne ptice... Dal' istina je to

Noćas on spavao je u naručju mom.

Možda sam pogubila neke niti sna.... 

Neznam dal' budna sam il' još spim.

Njegovo lice tik pored mene, osećam

toplinu, nežni zagrljaj.... Ne... nemože

da bude samo san. Ipak iako možda spim

Ostaću u zagrljaju tom... Što duže 

da budem snjim. O noćne ptice....

Recite mi da nije samo san. 

Probudite me kad dođe...

Uz tihi cvrkut da znam. 

            DanMar-Nadja-Autor 

UVEK ISTO

 Poslaću ti poruku večeras da pitam

kako si šta ima novo... kod mene

uvek isto... Ti u svakom svitanju zore

u svakoj kapi rose.... Prvom izlasku sunca

Tvoje ruke su u njemu.... Nežno miluju me.

Čak i u ovom vetru što leluja.... Osećam tvoj dah, 

Tako blizu a ipak daleko. Ptičice cvrkuću....

Kao da čujem našu pesmu... Zovu me na ples. 

Leptiri se stvorili odnekud... Pa mi kradu 

svaku misao.... Poželim da je odnesu tebi...

U svakoj si ti.... Ja... Mi. 

I tako odmiče dan.... Stobom u mislima... 

Uvek isto.... Stvojim likom se budim... Zoru 

dočekam.....a noć mi donese tebe, 

Zaspim šaptim ti ime, dozivam u san. 

Znaš kod mene uvek isto... Ti i samo ti. 

Kako kod tebe... Reci mi da znam... 

Da mirno usnim još jedan... 

Nedosanjani san... Za novi dan. 

             DanMar-Nadja-Autor

LIVADA MLADOSTI

 LIVADA MLADOSTI

U danu novom ..Opet ću

Poželeti tebe,pozvaću te

Da zajedno lutamo livadom...

Beremo poljsko cveće...

Da se držimo za ruke,

vetar nek nam mrsi kosu.

Budimo iskreni... zaboravili smo 

Na sve one sitne radosti...

Zato dođi...Da opet prošetamo

Livadom naše mladosti.

   DanMar-nadja

OČI BOJE KESTENA

 OČI BOJE KESTENA

Oči boje kestena uvukle su se

u moj um... Zarobile mi srce....

Pa samo na njih mislim. 

Moje oči stalno ih traže... 

Da ih sretne oseti njihov pogled....

Obrazi mi se u tom trenutku zacrvene.... 

Srce uznemiri... Duša zatreperi.

Pomislim... O bože što ih volim. 

Al'uvek skrenem pogled... 

Jeza me preplavi... U stomaku mi

leptirići poskakuju.... Mislim sve on to oseti. 

Danas nemam snage... Možda sutra...

Odgovoriću  na tvo pogled... Zadržaću oči

na tebi.. Možda će moja iskra zaljubljenosti..

Biti dovoljan znak... Da shvatiš... Volim... 

O toliko volim... Tvoje oči boje kestena. 

Možda nas čeka... Ista zbunjenost... Zaljubljenost... 

Ljubav... Samo znam da izgubim razum...

U očima boje kestena. 

          DanMar-nadja

I TAKO..

        I TAKO

I dođu tako oni dani kad se

zavučeš u neki ćošak.

Pustiš suzu da krene,

ni sama ne znaš zašto...

To duša daje oduška...

Ljubavi je došao kraj.

Pa samo suzu pusti...

Za oproštaj

     DanMar-Nadja-Autor 

SUTRA ĆU..

 Rekla sam sebi... Neću više da

mislim o tebi.. Ni da pominjem 

ti ime....A svaka moja misao si ti.

Svaka moja priča se završi 

tvojim imenom.

Poželela sam da se nesećam

ni tvojih očiju, ni lika.... Kose dok

sam popravljala onaj čuperak na glavi.

Al' nepomažu meni ni reči... Ni obećanja

koja sam kao crtu podvukla sebi...

Zaboravi ga.... 

Neznam kako... moja duša to nerazume... 

uvek se vraća tebi.

Svaki dan ponavljam....  Sutra ću bita jaka... 

neću misliti o tebi.... Sve ću zaboraviti. 

I tvoje oči... Ruke koje su me milovale....

Slatke laži koje si izgovarao.... 

Sve ono lepo.... Sve ono loše....

Sve uvrede i sve poljupce koji su

već davno postali lažni....

Jer odlazio si njoj... Sa osmehom... 

koji si ukrao meni, sa ljubavlju... 

koju sam ja dala tebi. 

Vraćao se kad ti dosadi... Jer znao si

Ja opraštam i volim....bez obzira na 

to koliko me boli. 

Pojaviš se iznenada... 

I opet me samo jednim pogledom...

učiniš slabom.... Pogazim sva obećanja

koja sam dala sebi.... Opet se prepustim... 

Slatkim lažima.... Poljupcima.... 

Sutra ću ponovo reći sebi.... 

Zaboravi ga....jer će opet otići. 

Al'sutra ću misliti o tome.... 

Jer već u naručje tonem tvoje. 

          DanMar-Nadja-Autor

DA... DOBRO SAM

 Ponekad upitam samu sebe 

dali sam dobro. Ptonađem hiljadu

razloga da kažem. Da dobro sam. 

Prošla sam mnoge bure i oluje

Al'uvek pomislim na ono malo zrno sreće 

I kažem da biđe bolje.

Ja sam kao reka koja teče... Naiđe na prepreku, pronađe način da je zaobiđe i teče dalje.

Traži novi tok.. Iako nailazi na mutne vode... 

Na kraju pročisti sebe i teče dalje bistra.

Ono moje malo zrno sreće... 

Pronaći će put za nadom za bolje sutra.

Biću nasmejana jutrom.. možda mi pomogne 

da razumem.... Život je takav.... Ne pruža 

uvek ono najbolje... Moraš da se potrudiš... 

da se izboriš i sa burom i olujom. 

Zamisliš se... Možda je to dobro... Ima i gore

Nisu svima samo ruže naklonjene... 

Mnogi hodaju po trnju da bi 

pronašli bar tračak svetlosti... Dobro sam ja.... 

Pronaći ću od hiljadu razloga.... 

Onaj pravi...Reći ću sebi"Dobila si ovaj život... 

Pa ga kroji i živi onako kako je to zapisano tebi. 

Tvoj je, netraći vreme... Bori se za svaki minut

kao da nestaje... I kaži Da dobro sam ja"

Biću kao reka... Idem dalje... 

Naću i ja veći tračak sreće. 

Da dobro sam ja. 

            DanMar-Nadja-Autor