SETA MISLIMA HARA
Opet skitam po nekim snovima
Odlutala sam u prošlost
Da li me to mladost priziva
Sa visine gledam i vidim onu Devojčicu sa uvojcima u kosi Dečaka sa čuperkom u kosi
I onog sa prirodnom crnom kosom sa osmehom na licu
Vidim ženu sa maramom podvezanom ispod brade
Gleda decu sa nežnošću i toplinom srećna i nasmejana Zahvalna što ih ima
Na stolu stoje knjige spremne
da školski zadatak ispišu.
U pertolejci nema petroleja
A i zadnja sveća je već pri kraju
Mati pravi lojanicu u čaši
Mast i dugačku krpu za fitilj
Pali je da sobu osvetli
Odavno ovde nema svetla
Otac je tome kriv znaju deca
Mati o tome ćuti ništa ne govori
I u velikoj muci ne želi da decu
Mržnjom prema ocu zadoji.
Nema tu ni televizora samo
Mali tranzistor na baterije svira.
Ni jedne igračke nema
Al deca ne mare za to
Snaći će se da igraju igre, samo
da školski zadatak ispišu.
Prave od prstiju senke na zidu
Svako po jednu životinju napravi
Smeju se, znaju za radost igre
Olovka zašiljena u novine slovo traži za novu igru
Zanimljive Geografije na slovo
Ispisuju sve redom u kolone slažu
Država,grad, reka,planina i tako dalje još tema, samo da vreme prođe, sa time i uče znaju to
Još malo i vreme je za počinak
Sklupčana jedno do drugog
Putuju snovima sa osmehom
Sutra je novi dan.
Noćas mi mislima seta luta
U neka prošla daleka jutra.
I opet srećna sam...srećna sam.
DanMarnadja-Autor
