IMALA BIH REĆI
Toliko toga imala bih reći ali ne nalazim reči, zar sam rođena sa nekom greškom pa mi život sa suzom u oku moju sreću krade. Ja emotivna luda, spremna da se žrtvujem za sve... A sve mi se duplo gore vraća... Ko to deli mali tračak sreće eh da mi je znati... Ali bojim se i to će me zaobići. Ali neću da se žalim... Obrišem suze sa lica krećem dalje, osmeh em se pa tako izađem u svet. Možda ja nisam ni rođena za ovo vreme... Zastala sam u nekom drugom vremenu čini mi se boljeg od ovog... Danas pružiš dobro a vrati ti se zlo... Pa se ponekad upitam zašto me rodi mati ovako emotivnu... Niko ne razume ni reč ni pogled ništa, sve oko mene mutno. Staviću ja osmeh na lice izboriću se sa svime... Ne mora niko znati kako mi je... Malo je tih koji bi prišli rekli šta ti je... Zato krećem dalje sama u nadi da će jednog dana makar na kratko doći tračak sreće i za mene... Život nam šalje razna iskušenja ja samo prošapćem biće bolje, biće bolje sakrijem suzu u kraju oka i nastavljam sa osmehom dalje.
DanMarNadja-Autor
