JESENJE KIŠE
Dok liju ove jesenje kiše sećam se ljubavi one detinje čiste.
U meni ljubav za tobom jednako diše,sve se opet,iznova uskomeša ,barice vode na putu a ja lepršam po njima bosa.Zaigram ples ,tvoje ruke me drže ah kolika sreća.Na prozor dok stojim i sećanja naviru,vidim nas dok plešemo kao da smo mala deca.
I sve je tako stvarno iz moje duše slike se nižu,čaroliju onu od nekad doziva.Sliva se opet u oku i duši kiša,ti nećeš doći samo si iluzija,moje srce treperi jer nije prestalo da voli a znam trebalo je,a ko se mogao još izboriti sa srcem,niko kad jednom zavoli ne sluša ni razum ni priče,voli i dalje pa iako boli,sećam se i jesenskih kiša,proleća ,sunca u svemu si ti
pa kako da zaboravim.A jesen ko jesen ,probudi nostalgiju iznova slike se nižu i kako da zaboraviš,kako.
DanMar-Nadja-Autor
