LETNJE KIŠE

      LETNJE KIŠE

Zapisano je da se čita i piše...

ljubavna romansa koje nema više.Moja ruka ipak te opet traži, navikla samo da ti je vodiš i čuvaš.Možda sam luda što i dalje te tražim..a znam ponoviti se neće nikada više..sve su odnele sa sobom neke daleke letnje kiše.

Još samo u srcu dok kiša sipi slušam neke mi drage pesme...koje me sete da nema te više.A po nekom nepisanom pravilu duša mi još osluškuje dok čuje prve kapljice kiše...kao da čuje korake tvoje, kasno shvati da to samo odjek misli moje, opet dušom i srcem samo poskakuje.Padajte ,padajte letnje kiše, još volim naše romanse celim svojim bićem, sa njima i ja tako u začaranom krugu još uvek dišem.

     DanMar-Nadja-Autor

ČEŽNJO

 ČEŽNJO

Eh moja čežnjo,moj nemiru daleki.

Toliko te puta u samo jednom danu poželim.Toliko toga još ne ispričanog želela bih ti reći...

U grlu reči stoje,ko posekotine mača me bole.Zar je sve tako moralo biti.Odgovor nisam dobila...a pusta mi želja za tobom ostala.Mogli smo skupa sve planine pomeriti...sve brzake preći...da si hteo...mogli smo prkositi i vetru i kiši kao nekada...da si makar na trenutak to u zadnjem trenu poželeo.No misli ti kradu...mene u njima nema.Eh čežnjo moja...još si nemir moj...sad sećanja dušom mi jezde...tešim se bio si nekada u jednom trenu...samo moj.

  DanMar-Nadja-Autor

KAD BI

 KAD BI

Eh  kad bih mogla da raširim krila pa da preletim ceo svet...samo bi ljubav i sreću nebeskom prašinom posula...da zablista iskra ljubavi na celoj planeti za jedan tren.Posejala bi zrakom sunca u svakom srcu mir i spokoj...dobrotu za brata,stranca i druga... ljubav trajnu dugu i večnu...Poželela da nebeske zvezde zasijaju  jače...odagnaju sve tuge ukažu na sjaj ljubavi i sreće...eh kad bi mogla da poletim i svoje želje kao zvezdani prah posejem celom planetom...eh kad bi mogla...duša mi ište SPAS ZA LJUBAV I MOJU I VAŠU..SVIH NAS.

   DanMar-Nadja-Autor

MOJE SU OČI

    MOJE SU OČI

Moje su oči poput radoznalog deteta...sve bi da vide i znaju...al jednu iskru tuge u sebi kriju...suzu onu isplakanu...nedostižne želje neostvarene...žal ljubavi neljubljene.Misli mi poput sunđera upile sva ona prazna obećanja...žena u meni prašta i Suzu i bol al'dete u meni još sniva ljubav veliku...tvoj hod...pa trči u zagrljaj a ruke prazne...samo se opet  suza sliva...neizmerna bol...eh zar mora tako biti...pitam se al odgovora nema...to je život  druže moj.

    DanMar-Nadja-Autor

LUTAM

     LUTAM 

Po mesečini šetam ne bi li te srela...još uvek žudim za tvojim likom...gledam obrise na mesečini kao da tražim negde u daljini...možda je mesečeva prašina iscrtala tvoje oči pa ih pretočila u vode okeana...Tako se nadam svake noći...neće mi san na oči...čeka dok mi se duša umori...ah u tom trenutku pomislim...Dođi mi dođi u san...plesaću s'tobom do zore...i ovo nemirno more neka nam bude muzika..čarolija za divan san...moja sreća za novi dan... što oka ti na tren videh sjaj.

   DanMar-Nadja-Autor

IPAK SVRATI

 IPAK SVRATI

Već umorna od čekanja,samo mi seta mislima hara,uvek se nekako tebe setim.Prevrćem slike iz starog spomenara.Tako smo razdragani i sretni,osmeh na licu blista,sad samo želja mi pusta.Al volim eto da se prisetim.Milina me tada prožima iako u kraj oka suzu osetim,to je od ljubavi navrati mi opet u mislima..da ne zaboravim... da smo se nekada voleli.

  DanMar-Nadja-Autor

ČEKAM

 ČEKAM 

Okupana mesečinom...lice mi zrači tvoji me pogledi blago miluju...nepomično sa čežnjom stojim i gledam...sići ćeš da mi dotakneš obraze...u kraju oka suza stoji...i radost i bol u isto vreme...daljina između nas...a kao da su još juče me držale ruke tvoje...milovale mi kose ,usne tvoje uz moje...lice mi sreća preplavi spavamo pod istim nebom...Mesec će jednog dana uslišiti mi želje...pojavićeš se kao svetlost...da opet sanjamo naše snove.

  DanMar-Nadja-Autor