SETA
Noćas sam ti druže moj
puna neke sete...iz starih ormana sve mi pred oči šetaju zaboravljene naše stare slike...Moja duša ponovo umorna golemo teška...gde baš večeras da se prisetim...svih onih neostvarenih želja. Sprema se suza iz oka a ja je sa mukom krijem... baš mi u mislima noćas se skriva tvoje ime...Pa se molim bogu... zašto me kažnjava opet...pomislim opet se igra sa mojim umom...ne zaboravljam a trebala bi precrtati sve te tvoje odložene slike.Nešto jače u meni bori se...iznova kao rulet se opet okreću na vrtešci tuge...ni svesna nisam to ja ih prizivam...mladost mi izmakla i nisam svesna da je ne mogu vratiti više.Noćas sam dotakla opet onu tugu...gušim suzu da se ne izlije...Noćas se opet sa tugom borim...Romantik u meni dušu mi mori...pa te u svaki stih pišem...Zatvoriću srce da te ne priziva više...al vrteška sete opet tugu stvara...opet sama sa sobom o tebi razgovaram...i samo s'uzdahom sebe po ko zna koji put pitam "Dokle...dokle ćeš sanjati više...zatvori prozor...duša je umorna...ne traži ga više.
DanMar-Nadja-Autor
