SUDBINA

 SUDBINA

Jednom kad prođe sve...

I ove tuge ,suze i bol...

ovi sumorni dani što su teški

poput olova...zapitaću svoje srce...dal' je trebalo sve tako biti...

il' nisam samo smogla snage da

pružim korak dalje...A znam i sama da ni ne nazirem odgovor.

Sve neke senke oko mene zuje...

Nemire iznova u meni bude...

Slaba sam da priznam...sudbinu 

samo pratim...slepo...pa se i ne usudim...da dušu uznemirim i da je upitam...kad dolazi deo sreće, dal' možda ona zna.

Al' nezna ni ona od sve nakupljene gorčine u njoj...

Zapitaću se jednom...mada odgovor odavno znam...

sudbina...sudbina već zapisana.

      DanMar-Nadja-Autor

A KIŠA PADA

 A KIŠA PADA

A kiša pada...pod mojim prozorom još tvoje senke.

Nek samo pada...crta mi obrise tvog lica...i nemože ni ove 

dodire urezane u duši s'prati...samo ih iznova osetim samim dodirom na okno prozora

u tom trenu sve dodire,poljupce 

tvoje osetim...sve se u meni 

uskomeša i ljubav ,želja i strast...

Opet mi te kiša donosi kao dar...

Ostavi trag na prozoru kao zapečaćeni poljubac...ostane tako da zurim u njega...ne brišem ga...

Jer toliko mi je drag.

       DanMar-Nadja-Autor

GREŠKO MOJA

 GREŠKO MOJA 

ne...ne vidim te više..

postala si samo iluzija sna...

Al' što te želim još uvek...

neznam ni sama...navikla da sanjam uvek neki nedosanjani san...pa te opet prizivam...

greško moja prođi mimo mene...nek zaboravim...

proći će želja a s'njom možda i ovaj svakidašnji san.

    DanMar-Nadja-Autor

UM

 UM

Nahranila sam svoj um sećanjima...

da ne dozvolim da mi se zavučeš pod kožu...reče mi nisi sam...ja još uvek sama...Al' neću dozvoliti da me strast savlada...ćutaću u nekom kutku...radovati se tvojoj sreći...ja sam ti kao bez vremensko biće...već osuđena na tugu al' navikla sam...i to će proći...sve prođe...samo što seta me s'vremena na  vreme obuzme ...pa opet te sanjam...onako bez najave i bez mog htjenja...

     DanMar-Nadja-Autor

KROZ ŽIVOT

 KROZ ŽIVOT

Moja priča...samoća...

polako se niže kroz život...

Isprepletana nekim čudnim nitima

I niko to ne razume...kad vide moj osmeh na licu umesto šminke jutrom već na licu ozaren...čujem

propašću samo..."ovo je srećna žena"...samo ti znaš...da iza njega se krije tuga...ti si je tu iscrtao...u duži ostavio...a ja ludača..još uvek te snivam u zvezde okivam...

Eh...puste li samoće.

     DanMar-Nadja-Autor

A TI MI

 A TI MI

A ti mi nekako bez najave dođeš po mislima mi skitaš pa se upitam 

A šta da da smo se sreli...dal' bih poželela taj drhtaj strasti il' bi opet po navici...samo te u snove opet  isplela jer tu smo skriveni...ćuteći se nemo gledali i izdaleka želeli.

      DanMar-Nadja-Autor

SVUDA SI TI

 SVUDA SI TI

U svakoj kapljici kiše...ti

U svakom jutarnjem zraku sunca dok se kroz grane do mene probija.U rosi trave osetim tvoj hod..pa bosa tražim stopala tvoja...dižem pogled visoko da mi zrakom sunca dodirneš kose...kafa za dvoje...a ja sama...nedostaje ono tvoje...živeli...al čujem kroz cvrkut ptica šalješ mi pozdrave svoje...I čekam mesec da mi na prozor zakuca...da javi da snjim malo do tebe prošetam...Da ići ću znam...jer zora ,jutro,dan i tek padanje noći opet me mami da te sa osmehom dočekam..

     DanMar-Nadja-Autor