KAD POŽELIM

 KAD POŽELIM

Kada te poželim...

Ko po nepisanom pravilu

Nema te i opet samo 

Tuga u duši se slije

Opet samoća tužno 

me dočeka...pa samo ćutim 

te...ne govorim nikom...

Koliko se samo suza u 

oku mom slije...

   DanMar-Nadja-Autor

NISAM JA

 NISAM JA

A nisam ja više ni svoja...

A kamoli tvoja...mene su zarobili 

u neko pruće...pa nemogu naći 

ni put ni kuću...U nekoj izmaglici 

trnovitoj od snova...tražim neko svetlo duginih boja...A nepostoji..znam,samo mi tuga u oku,traži neki spas.I tako opet sanjam...jer volim to blaženstvo,

ne dosanjani san...tu stanujem ja.

     DanMar-Nadja-Autor

ODLUKA

 ODLUKA 

Odlučila sam ja i da ti 

nepišem više...

Pa me ponesu opet i 

ove prolećne kiše...kao

da u svakoj kapljici postoji

deo tebe ...deo nas...

Pa opet iznova pogazim

sva obećanja data samoj sebi

Opet te osećam...opet ti pišem

lik tvoj u svakoj kapi kiše...

i tako iznova zovem sva ona sećanja...radosti...sve mi donosi miris tvoj...i opet osećaj 

one sreće...i tako i bez mog 

htjenja same se reči slažu...

Iznova ti pišem i ćutim...

duša mi puna tebe...

I uvek samo boli...boli.

      DanMar-Nadja-Autor

A NOĆAS

 A NOĆAS

Noćas mi misao lutala 

do nekog drugog grada...

Nikada ovde nisam bila...

Sav svetlošću ozaren...

Divim se nemo...oko mi

sav krajolik upija...kao da

zapamti...iako samo je iluzija..

Još nedostaje neko...al ti sad 

mirno spavaš...Ne neću te buditi 

sanjaj...tiho ću uploviti

u snove...možda usnim 

nas dvoje...

     DanMar-Nadja-Autor

NE MOGU

       NE MOGU

Neću ja tebe čekati više..

Neka i dalje liju kiše..

Pronaći ću neku pukotinu...za neki maleni tračak sreće...pa makar bila međ javom i snom...

ljubavi nisu sve iste..možda je negde na korak od mene...neznanac koji  misli na mene...a ja tebe još uvek čekam...još te u srcu svome stežem..kao da sve je stalo...muk i tišina...samo se čuje buka kiše...sve spava...ova moja umorna duša...ne želi da me sluša...ište te u svakom novom danu...Ne neću ja čekati više .

Neka i dalje liju kiše.

Al' opet se sve ponavlja...zaborav teško se pomalja...Java il' san...u njemu ponovo tvoje ime.

      DanMar-Nadja-Autor

KRENULA SAM

 KRENULA SAM

Krenula sam  da nađem usput negde svoj život  gde ga ispustih  da mine mimo mene.

Al' sve mi nešto govori prevaliću put dalek dok ga ne pronađem.

Pa se bojim naći ću ga  već pregaženog po stotinu puta..dal je moj... hoću li ga prepoznati.

Već sam izgubljena u vremenu

a pokušavam da se sastavim...

tamo gde sam davno već od laži i izdaja pala.

Lutaću dugo...jer sve sam već niti pogubila...Il ne želim da ga pronađem...pa ću samo da skitam u magli sjećanja kao pre.

    DanMar-Nadja-Autor

ZNAŠ

 ZNAŠ

Znaš ima tih dana kad

ti se sve u jednu čašu slije...

Popiješ  je...a ona puna gorčine

Pa za svaki tvoj oprost što si dala...vrati ti se šamar...tuge i gorčine...pomisliš gde će im duša dal je poseduju...ne...imaju kameno srce...jednoga dana popiće i oni svoju čašu gorčine...kad kasno bude za sve...

Dal'će se setiti tebe tada...ko zna...Teška je samoća istine...

      DanMar-Nadja-Autor