NAUČI ME ŽIVOT

      NAUČI ME ŽIVOT 

Život me je naučio da

ne verujem u slatorečivost

reči...iza njih ne znaš nikad

šta se sve krije....

al srce gubi razum...poveruje.

Duša mi čista...ne može da veruje u laži i prevare....

I tako uvek se ponovo razočaraš kad shvatiš...

Da nemaju svi dušu...

i srce ko ti...Šta li im je u grudima...kamen...

Zar im nije teško to breme...

nositi ga u grudima...BEZ LJUBAVI.

       DanMar-Nadja-Autor

LAŽ

        LAŽ

A laž se uvek otkrije

Prvu tolerišeš 

drugu prećutiš 

treća te zaboli

pobuniš se kažeš"dosta"

Oni se uvrede.,.kao da si

ti kriv a ne oni.

Okreneš se i odeš...

Jer svaka nova laž vodi ka 

drugoj...i kad ti istinu izgovori

ne možeš im verovati.,.

E to ih zaboli...

     DanMar-Nadja-Autor

SREĆA PROLETI

     SREĆA PROLETI

Godine sreće prolete...čini se 

kao da su sekunde...

a godine tuge i samoće

traju kao večnost...pa sastavljaš neke deliće slika...

ko kolaž da praviš da ih u 

tuzi ne zaboraviš,da te sećaju...ublaže bol...al' ne pomaže...i dalje boli.

     DanMar-Nadja-Autor 

DAL' VREME LEČI

 DAL'VREME LEČI

Kažu da vreme leči sve

al' zapitaju se druže moj

dal' srce krvari još zbog nje

dal duša vapi za usne njene

Ne ne vreme beli ono samo piše i nema glumicu da sve izbriše ni suzu u oku ,ni pelin gorčine sa tvojih usana od ispunjenih pića do zore dima dogorele cigarete.

       DanMar-Nadja-Autor 

REKLI SU

    REKLI SU

A rekli su da je naša 

ljubav velika ko s'neba 

data od boga ko najlepši dar...

A nisu mogli verovati...

da je jednog dana...njoj 

došao kraj.Molim i ruke

sklopom..tražim milost...ni kriva ni

dužna...sad sama ,dok ti u tuđem 

zagrljaju tražiš ljubav...

zar je svemu došao kraj...

Kako da krenem dalje...razum hoće al'srce i duša...nadaju se...

još te traže...

    DanMar-Nadja-Autor

LET..

        LET...

Jednom sam letela 

i ljubav imala...

krila mi slomili...

dušu bolom otrovali..

srce u crno zavili...

pa se uvek pitali...

"Šta ti je"...a ja ćutala i 

sve izdržala...samoću birala...

Pa kad poželeh novi let...

sve isto opet kao pre...

opet ranjena...duša mi već umorna...Pa sad ja upitam samu sebe...

"Šta ti je"...zar neznaš...da ljudi

znaju za igre i igrice...nezanosi se nisi ti za njih.

I opet biram samoću..moju saputnicu da koračamo zajedno...nekim davnim stazama snova...Tako da zavirim samo u snove sreće...

dok je na kratko bila moja.

I netreba mi ništa više.

Probu di se sanjalice kažem sebi...napolju su zveri...

treba se boriti...a ti već umorna od padova...vrati se u svoje okrilje samoće.

Samo tu si sigurna.

      DanMar-Nadja-Autor 

ZAŠTO

      ZAŠTO

Kažu mi"Nemoj biti toliko emotivna"...a neznaju da

sam ja rođena tako 

Da me život šibao sa svih strana...usadio mi tugu u dušu.

Borila sam se iz sve snage...

al' iznova se rađaju neke nove

tuge...bolnije i jače. Kao da mi je suđeno da se sreća samo malo poigra samnom...Pa mi opet otvori posekotine bola.

I nepitaj me više...ti prokleti 

živote... zašto mi suza opet lice 

kvasi.Jedna mi izdaja... izgovorena reč..otvori ranu...pa opet emotivac u meni grči se od bola...pomislim...rođena 

sa greškom....da i tuđe grehe 

plaćam.

pa opet seta samnom vlada.

Eh... zašto...živote.... zašto.

   DanMar-Nadja-Autor