NESTVARNO A TRAJNO
Nisam ja više za sreću moje emocije su skrhane , oronule uplašene, bolje se i pomisli da bi opet mogla da volim i želim.
Mala sitnica mi probudi erupciju onog bola koji je u meni. Bojim se ja nekih novih ljubavi, Nesigurna Da li su dobre...Da li su moje ili su pak tuđe. Možda ih Nisam zaslužila, u sebi krijem tugu ne verujem više ni sopstvenim očima. Puno se tuge nakupilo u meni, mislim da je najbolje da budem sama sa onim lepim sećanjima, tugu zaboravim da krenem dalje samo kao Sanjar i ništa više. Čini mi se da je sreća ispisana za neke druge priče, ne moje već neke daleke ne znam ni čije. Tako sedim i razmišljam zar život može biti kao gorki pelin. Pa opet ne žalim se, postoje trenuci kojih se rado setim nekih mi dragih očiju. Bar znam da smo se mi sirotani voleli jer jedna je žila kucavica kucala našim venama. Pa me uhvati seta nema vas više a ja tumaram iz dana u dan tražeći nešto nemoguće dobro znam da sa rođenjem imadoh život predodređen....kao i vi. I volim ono iskonsko leto kad smo se još kao deca držali za ruke smejali i vetru i suncu i kiši To je ljubav... živi u meni drži me... čekam dalje...a kao po nekom ne pisanom zakonu nas troje ostavljeni... preskoči nas sreća, pa opet živeli smo, nismo se žalili. Sa osmehom na licu smo gazili kroz život i niko nije znao naše boli ,do samo mi,a toliko,toliko smo se neizmerno voleli.Ljubav sa rođenjem data čista i iskrena. Vaše oči uvek i u ovoj iluziji sna sjaje onim žarom ljubavi... skrhana pružam ruke samo da ih pomilujem da mi daju snagu za dalje. Ali bojim se svi su vozovi već prošli. Nisam se ukrcala... Ni na jedan...Strah me da opet ne sednem u pogrešan voz ili ti vagon. Ostala sam da sanjam možda je tako i bolje emocije me guše mala sitnica erupciju stvara pa mi svi dani...tako samo prolete a i ja ne živim... sanjam...samo sanjam...bojim se korak da pružim...previše pelina u mojoj duši...Bole me i vaše boli...i pored toga znam da nam je ljubav bila iskonski čista...ona što jednim srcem kuca.Javite se vi meni...al nije mi to dovoljno...ponekad vam se izgubi lik u izmaglici snova...a vaša reč mi uvek treba.Sad mi treba vaš savet...dal da ostanem u snu...u tu sigurnu luku...Il pak da pružim korak dalje.Oh kako bih volela ponovo vaš glas čuti...
A samo vidim osmeh i ćutanje...
ni vi ne znate od vašeg pelina šta reći...Ostaću da sanjam...jer zapravo snovi su večni zar ne.
Samo znam da nam je ljubav ista..još uvek onako detinje snažna i čista💔💔❤️
@DanMar-Nadja-Autor
