PRIZIVAM TE

PRIZIVAM TE

Duša mi nemirna noćas

tuga u njoj spava s'jeća na nekadašnje dane.Opet  sama...

ni pahulja nema isti let...

Sve bez tebe prazno...

Nema te... A tako sam željna

nemirnog osmeha tvog...

Pa te opet pišem  u  svakom 

stihu... Da prizovem...

Makar tvoj lik... Da te ne zaboravim  nikada.

        Dan Mar Nađa- Autor

 

TI SI

      TI SI

 Ti si moja prošlost

moja sadašnjost💔

moja budućnost 💔

moj porok...greh

moja relikvija...suza u 

kraju oka...iskra u duši

za ono večno...što 

nikad ne bledi... Ljubav,

jer vekovima u mojoj 

pesmi traje.💕

    DanMar-Nadja-Autor 

POLJUBAC

 POLJUBAC

Još se pitam...šta je presudilo

 da te ovoliko zavolim...

Možda taj prvi poljubac

koji mi neizlazi iz glave ..

Pitam se dal' si me zaslužio...

dal' sam ja tebe zaslužila...

možda je sve ovo bilo 

pogrešno...zabluda koja nas

je samo zavela i u zagrljaju

povela na neko vreme.

Pitam se...da je drugačije bilo

Gde bi sve bili... dal' bi bili 

možda drugačiji...srećniji...

bez svih ovih suza prolivenih.

A to je ono...što sad samo 

mogu da se pitam...jer kratko 

osmeh  nam je krasio  lica...

Negde je bila greška...u meni...tebi Il nešto sasvim drugo.Al' jedino u što sam sigurna...moja ljubav za tebe 

ista je i danas ko tada...i taj poljubac...u srcu zapisan.

     DanMar-Nadja-Autor

NEMIRI U MENI

 NEMIRI U MENI

Neki nemiri se bude u meni

pa mi oku ne daju da spi...

Opet je Decembar...

sjećanja se opet bude

ko pečat moje sudbine...

U njemu i moj početak i kraj...

i sreća i tuga .I svaka tvoja ljubav...prevara i laž.

Sve u jedno vreme se slilo...

pa bol u duši pobija svu 

onu nekadašnju draž..

A nekad sam volela zimu...

svaku pahulju..nepreglednu 

belinu...kao čistotu ljubavi...

i Decembar...Sad samo tugu

i nemir donosi...izbrisaću  ga

iz mog kalendara...eh samo 

kad bih mogla da ga prespavam...prespavam...

       DanMar-Nadja-Autor

MOJE VREME....

    MOJE VREME....

A kad bih rekla

da si me ostavio

u prošlom vremenu da

živim a ti produžio da

živiš onako kako želiš...

mene zaključao u

kavezu kao ukrasni pticu.

Pa s'vremena na vreme 

se samo setiš da mi 

se obratiš...onda kad 

ti neide dobro...da samo

tugu svoju utoliš...kao glad.

A ja opet samo emotivna

luda...dopuštam...jer 

neznam drugačije...ojačam

tvoju sujetu...poletiš iznova

Ostajem da čekam...da shvatiš

da postojim i ja...koja ti

uvek rane vida...al' ne nerazumeš

ti to...jer ja sam samo 

ukras u tvom kavezu...

Tako da ponovo ćutim...

I ne očekujem da ćeš...

shvatiti nijednu suzu moju

i ni jednu upućenu ti reč.

        DanMar-Nadja-Autor 

PREVIŠE

 PREVIŠE...

Previše noževa se zarilo

u moja leđa...pa nemam 

još snage da se uzdignem.

Ko davljenik hvatam se

za slamku spasa...

da me podigne...makar na kolena

Da opet molim za 

ono zrno sreće,koje uvek

beži za korak od mene...

Pa tako opet živim u onim

snovima prošlosti...odbacujem

sve ono loše...pamtim samo

ono što je nosilo iskru sreće...

I život živim ...u svom snu ...

O tebi i meni...za još jednu..

Neispričanu priču...

       DanMar-Nadja-Autor

JOŠ TI PIŠEM

 JOŠ TI  PIŠEM

Pomislićeš da sam luda što ti i dalje pišem pisma...

koja nemaju adresu ni broj...

Al'  jednostavno to mi je

ušlo u naviku... Željna mi 

duša tebe, pa tako uzimam pero ispisujem redove na hartiji...

Pomislim neko pismo će stići do tebe... U njima ćeš pročitati svu moju ljubav za tebe... Jer o

čemu bih ja pisala..  Već samo

o tebi... O želji za tobom...

O tvom osmehu... Čuperak u kosi,

o svemu onome što me činilo

srećnom... Sve mi nedostaje..

Nedostaješ ti... Još uvek sanjam želim... Da s'tobom poletim u visine... Ne ljuti se i dalje ću da ti pišem... Jer znaš da ljubav večito   živi... Ona nikada ne umire...Traje sve dok dišem.

       DanMar-Nadja