REKLI SU MI

     REKLI SU MI

A rekli su da će proći...
I tuga i suza u oku..
I bol i nedostajanje.
A ne prolazi...
Lagali su i  sebe i druge...
Ne znaju da gorka istina
Boli... Bole sva sjećanja...
Ona nikada ne prolaze...
Često izmame suze,
Nedostaju i Bole...Bole
Nikada neće proći.
Pohranjene u duši uvek
Iznova isplivaju...sa prvim
zalaskom sunca se kao
Magla iz daljine pojave...
A ti ih voliš...iako boli...
Jer još uvjek...živi sjećanje.
       DanMar-Nadja-Autor

ZABLUDA

     ZABLUDA

Šetali smo gradom 

Sa rukom u ruci,

Milovah te nežno 

Pogledom bez stida.

Ni slutila nisam da smo tamo pošli

Gde neznanka radi 

Koja ti se sviđa...

Pričaš mi lagano neke sitne laži

Dok pogled ti luta...

Kao da je traži...

Shvatila sam tada ,

Sve je bila laž...ja samo uteha

Za nedosanjan ti san.

Srce mi se steglo,reč u grlu stoji

Nema sam od tuge,ni reč da izustim.

Osmeh ti na licu...pojavi se ona.

A ja...ja u zemlju da propadnem...

Ljuta na samu sebe što još tu ostajem...

Ne želim al noge me izdaju

U mestu ukopane od bola ostaju.

Bože mislim "uzmi me" ...

Tako naivnu...da nestanem.

Al još veća bol,vidim trčiš njoj...

A ona za tebe ni nehaje 

sa drugim se smeši...miluje

I opet njoj ideš,ja samo uteha...

Velika bol i praznina u meni..ostaje.

Okrećem se odlazim što dalje...

Neka me nema...samo da nestanem...

Ne traži me,jer nećeš me naći...

Kasno će već biti...prošla me je

naivnost,ošamarila me stvarnost....

Na kraju zaborava odlazim...

Tamo gde su svi zaboravljeni.

      DanMar-Nadja-Autor 

NESTVARNO A TRAJNO

          NESTVARNO A TRAJNO

Nisam ja više za sreću moje emocije su skrhane , oronule uplašene, bolje se i pomisli  da bi opet mogla da volim i želim.

Mala sitnica mi probudi erupciju onog bola koji je u meni. Bojim se ja nekih novih ljubavi, Nesigurna Da li su dobre...Da li su moje ili su pak tuđe. Možda ih Nisam zaslužila, u sebi krijem tugu ne verujem više ni sopstvenim očima. Puno se tuge nakupilo u meni, mislim da je najbolje da budem sama sa onim lepim sećanjima, tugu zaboravim da krenem dalje samo kao Sanjar i ništa više. Čini mi se da je sreća ispisana za neke druge priče, ne moje već neke daleke ne znam ni čije. Tako sedim i razmišljam zar život može  biti kao gorki pelin. Pa opet ne žalim se, postoje trenuci kojih se rado setim nekih mi dragih očiju. Bar znam da smo se mi sirotani voleli jer jedna je žila kucavica kucala našim venama. Pa me uhvati seta nema vas više a ja tumaram iz dana u dan tražeći nešto nemoguće dobro znam da sa rođenjem imadoh život predodređen....kao i vi. I volim ono iskonsko leto kad smo se još kao deca držali za ruke smejali i vetru i suncu i kiši To je ljubav... živi u meni drži me... čekam dalje...a kao po nekom ne pisanom zakonu nas troje ostavljeni... preskoči nas sreća, pa opet živeli smo, nismo se žalili. Sa osmehom na licu smo gazili  kroz život  i niko nije znao naše boli ,do samo mi,a toliko,toliko smo se neizmerno voleli.Ljubav sa rođenjem data čista i iskrena. Vaše oči uvek i u ovoj iluziji sna sjaje onim  žarom ljubavi... skrhana pružam ruke samo da ih pomilujem  da mi  daju snagu za dalje. Ali bojim se svi su vozovi već prošli. Nisam se ukrcala... Ni na jedan...Strah me da opet ne sednem u pogrešan voz ili ti vagon. Ostala sam da sanjam možda je tako i bolje emocije me guše mala sitnica erupciju stvara pa mi svi dani...tako samo prolete a i ja ne živim... sanjam...samo sanjam...bojim se korak da pružim...previše pelina u mojoj duši...Bole me i vaše boli...i pored toga znam da nam je ljubav bila iskonski čista...ona što jednim srcem kuca.Javite se vi meni...al nije mi to dovoljno...ponekad vam se izgubi lik u izmaglici snova...a vaša reč mi uvek treba.Sad mi treba vaš savet...dal da ostanem u snu...u tu sigurnu luku...Il pak da pružim korak dalje.Oh kako bih  volela ponovo vaš glas čuti...

A samo vidim osmeh i ćutanje...

ni vi ne znate od vašeg pelina šta reći...Ostaću da sanjam...jer zapravo snovi su večni zar ne.

Samo znam da nam je ljubav ista..još uvek onako detinje snažna i čista💔💔❤️ 

       @DanMar-Nadja-Autor 

        

REČI

      REČI

Reci možeš prosipati one su poput  prašine koje se  rasprše  na vetru... A dela  i postupci...

Ostaju da  traju večno.

Samo mala pažnja,gest

Pokazuje više ljubavi...

Nego izgovorena reč.

      DanMar-Nadja-Autor 

ZOVEM TE

         ZOVEM TE

 I knedla u grlu

 harmonika svira

 iz oka suza se sliva

 svaka nota u srce dira

 ni glasa izustiti....

 a pesma svira....

 kao da tebe doziva

drhtim od želje za oči

ti snene...dođi...

Evo te i noćas opet zovem.

       @DanMar-nadja-Autor

A SAD...

    A SAD....

Sad pišem nove rime

Jer nemam ništa drugo

Ljubav mi na granici tuge

I još svašta drugo...

Tvoje su oči more

U kojim gubim se...

A ti daleko...ćutiš

Nemam sreće ...to mi je

Ljubav za tobom ...boli me

      DanMar-Nadja-Autor 

     

VOLIM TE

     VOLIM TE 

Volim te 

I voleću te 

Bez obzira na sve ...

Ti si mi dao radost života

Na koji sam bila zaboravila

Vratio mi osmeh

Ostaćeš urezan

U mom srcu

Mojoj duši 

ZAUVEK 

      @DanMar-nadja-Autor 

NA BELOM JASTUKU OD SVILE

    NA BELOM JASTUSTUKU OD SVILE

Sanjala sam noćas čudan san...
U nepoznatom gradu ti i ja...
Muzika svira samo za nas...
Obala ,more ,šum talasa.
I bela soba samo za nas...
Molim boga da me ne bude,
Samo da  kraj tebe ostanem.
Na belom jastuku od svile,
Šaputao si moje ime...
Poljupci strasni...sve do zore...
Kosu mi miluješ...njedra raskopčana,
noćas sam zgrešila...pa neka sam,
ma nekajem se,voleh te ludo.... najluđe .
Na belom jastuku od svile.
Evo već zora dolazi...ti pored mene,
Ja još u tvojoj košulji ...
o bože neka ga ,nek tu i ostane...
neka zora još nesvane..
Njegove ruke zovu me,
Sva mu se predajem...opet da zgrešim
Pristajem..i nekajem se nekajem ,
da sa njim samo ostanem.
Na belom jastuku od svile
Šaputao si moje ime.
Poljupci strasni sve do zore.
Kosu mi miluješ...njedra raskopčana,
noćas sam zgrešila...pa neka sam,
ma nekajem se, voleh te ludo... najluđe
Na belom jastuku od svile
           DanMar-nadja -Autor

GREH JE

     GREH JE

Grijeh je prevariti dobru dušu greh je uliti joj nadu...pa pogaziti sve...greh je dozvoliti da ti  veruje... igrati se njenim osećanjima... greh je zarobiti joj srce i polomiti joj krila... a Mislila je da sa tobom može leteti...
Greh je to...dal' znaš...
Zar se neupitaš...
A kako bi tebi bilo....
da se neko poigra sa tvojim osećanjima...
Dal imaš dušu i srce...
Sumnjam... verovatno ne!!!
         DanMar-nadja -Autor

NOSTALGIJA

        NOSTALGIJA

Mislila sam da moja Nostalgija nema ime...a onda  se setim stare iznošene cipele na dečjoj nozi...i malenih ruku koje su me držale... Dve dečije ruke...jedna u jednoj druga u drugoj...ozarenih lica svo troje...srećni što smo skupa...

Mesečeva deca sreće... veseli jer ljubav naša traje zauvek...

jednako ista...od detinjstva do 

prošaranih kosa sedih...detinje ista i čista do zadnjeg otkucaja srca...uvek voljeni.Nezaboravljeni.

             DanMar-nadja-Autor

GDE GOD...

       GDE GOD...

Gde god da si

Koju god da snivaš

Kojoj god se raduješ 

Želim ti sreću...najveću

U mom srcu si ostao

Duša te pamti ,nezaboravlja

Tvoja radost je i moja...

Jer sve još pamtim...i pamtiću

U mojoj duši je ostalo sve lepo

Za sjećanje...za dobru dušu...

Lepe oči...koje još snivam...

Zato ti želim ogromnu sreću...

Jedino što tražim je...

Seti me se ponekad...jer ja ću

se sećati...moje srce i duša

Će pamtiti...znam...

Jer još te celim bićem osećam.

      @DanMar-nadja -Autor 

ZNAM

       ZNAM...

A znam ja ...mene je sreća

davno zaobišla...

Samo poneke senke ...

još pored mene

prozuje...nedovoljne 

da se zadrže...

tako mi zapisano...

sudbina je ponekad surova

znam ja ...al 

još uvek sanjam..

Snovi su moji ...

dok se ne rasprše...

Pa tako opet ispočetka

       DanMar-Nadja-Autor 

OSMEH U SNOVE

     OSMEH U SNOVE

A u snove mi izmamiš uvek osmeh

Sreću mi podariš sa svojim prisustvom.

Ja ni ne sklopim oči...ti se pojaviš...

Sa muzikom ljubavi....pa 

obasjaš celo mi biće treptajem ...

Sreće bar na tren...oh kad bi 

znao koliko mi treba... na trenutak 

tvoj umilni glas...ta pesma....

Kao pisana za nas,puna ljubavi...

One trajne za večnost...samo za nas.

Nosi nas u visine....čarolije

I opet ću šapnuti tiho na tvoje uvo...

Volim te....to jedina je istina...

Dal' znaš...smešiš se..i sve potvrđuješ,

Kao da čujem šapat tvoj "Znam,znam".

         DanMar-Nadja-Autor 

LAŽ...KRATKO TRAJE??

      LAŽ ...KRATKO TRAJE??

Čoveku kažeš istinu u lice

Još mu predočiš i činjenice

da nisi luda , napravite još luđom

I okrivi da si ti kriva, a ne on,

a nije mu ni bitno što

ti je povredio osećanja...

I šta da pomisliš...

Dali si zaista poznavao 

tog čoveka,Il je svo vreme

nosio masku na lice.?????

      DanMar-Nadja-Autor

 

ČUJ ME

        Čuj me

 Ko pokvarena ploča 

 vrtim se u krug...

 Iste reči ponavljam

 po ko zna koji put...

 Već i ptice na grani

 naučiše reči...

Trebaš mi... Fališ mi...

 samo ti ne čuješ

 čak ni eho njihov...

 Ne dolaziš... Nema te.

 A  jako mi fališ

       DanMar-Nadja-Autor 

VEČERNJA USPAVANKA

    Večernja uspavanka

Jedna malena ptica toliko umilno

 peva svake noći pod mojim prozorom dobro poznatu mi pesmu...pa se zapitam  šta li ona traži tu. Poželim da je vidim i u jednom trenu sklupčana sva pokisla od kiše samo me nemo pogleda i  u tom trenutku

nije to  ptica. To je dobro poznati mi lik... Došao u obliku ptice da mi peva uspavanku... A meni drago nisi me zaboravio... Pa se opet javljaš  kao da se bojiš da sam te zaboravila ali ne...

 ne boj se ti nikad nećeš biti zaboravljen... Stanuješ u mom srcu i duši i tu ćeš i ostati zauvek

        DanMar-Nadja-Autor