PLES NA KIŠI

      PLES NA KIŠI

Koliko dugo koračam po kiši...

Ni sama neznam ,ni netražim zaklon...

Dižem glavu gore ka nebu...kiša se sliva 

kao najlepše ruke što miluju.

Izgubila sam osećaj za vreme...

Samo tumaram...samo što ne 

zaplešem na kiši... kao da me

svaka kapljica izaziva.Lagani

korak već se pretvorio u njihanje...

Trenutak sreće me preplavi...

Ples na kiši...mokre cipele...barice 

dižu kišne kapljice, sve pljaska...

Kad se okrenem ugledam nebo sa hiljadu boja...poezija...čarolija.

Još fale ruke tvoje da me obgrle

pa da zaplešemo kao nekad....

I dalje plešem na kiši...Čekam ...

Možda ćeš odnekud doći.

       DanMar-nadja