MESEC

 MESEC

I mesec zna sve moje tajne 

Kao da mi obitava u mislima

Pa svako veče crta obrise na nebu.

Sve moje želje u iskri svetlosti 

se pojave ...nekim čudesnim dahom.

Rasprši ih na sve strane.

Iscrta i lik mi dobro znan ...

Svaku moju misao u 

Neku draž preslika.Želi da vidim...

Prosledio je tebi i još mi dragim

Voljenim bićima...moju misao... pozdrav.

Toliko se oscrtane lepote stvori.

Sve mi treperi oko duše.

Zna on da mi priredi radost.

Ja uvek sljubavlju razgovaram s'njime.

Osmesi sa neba ...radosno mi se smeše ..

Svačiji prepoznam u trenu.

Pa me milina prožima do srži.

Volim kad s'mesecom razgovaram ...

Jer znam satkaće mi likove koje volim...

Da pamtim...nezaboravim jer ih

beskrajno , beskrajno volim.

          DanMar-nadja-Autor 

DOĐEŠ TEK...

 Ugledah tvoj lik

u izmaglici.

Došao si tek toliko

da potvrdiš ... kako još

vladaš mojim mislima...

Stanuješ u mom srcu...

Duša treperi opet

pred tobom kao 

i prvi put...do boli.

Zavlada tišina...

Izmaglica nestaje...odnosi te...

A ja ostajem...

Opet sama.

       DanMar-nadja-Autor 

LJUBAV**

       LJUBAV**

Kad je ljubav toliko jaka

da ti osvoji srce i dušu, 

više je nemožeš ni izbaciti...

Čak i ako te povredi. 

Tražiš hiljadu izgovora da oprostiš. 

Ljubav da ugledaš u njegovim očima,

prisetiš se svakog drhtaja uz njega....kažeš svom razumu da greši.... to je mala greška izgovorena u ljutnji. Ćutiš a sve u tebi se buni. 

Naduriš se zavučena u nekom ćošku... 

Misliš njemu je lakše, iako se lomiš, 

spremna si da oprostiš... I baš kad pođeš da ga dočekaš spremno otvaraš vrata...

 A pred tobom veliko iznenađenje.... IZVINI i buket ruža... Zagrljajem, poljupcem, tužnim pogledom.... Kao da kaže "Kakva sam budala.... toliko te volim". U tom trenutku shvatiš kolika je zapravo ta ljubav 

koja ti se uvukla u srce, dušu u svaku poru kože..... Zato što je obostrana.... Ona prava, u kojoj ima i svađa i oproštaja. Koja se uvek izdiže iznad svega i uvek je postojana. Prava ljubav vaša... izabrana.

    DanMar-nadja-Autor

SUMORAN DAN

 SUMORAN DAN

 Proleće... kiša... Sumoran dan

A ja bih da bude suncem okupan.

Opet me zovu stare sjene... 

Ljubavi velike nezaboravljene.

Htela bih da kliknem na sav glas... 

Ostani... Dođi mi nasmejan.

Takvog te pamtim i znam... 

Snove mi ulepšaj bar ovaj dan.

Nadam se doćeš bar na tren,

Osmehom da dočekam novi dam... 

Da nebude i on sumoran...

Već tvojom ljubavlju okupan. 

           DanMar-nadja-Autor