SIVILO OKA

 Ulice su postale puste...nema

žagora i mladalačkog smeha.

Sve utihlo...kao da ljubav spi

Možda i nema je više...

Nema radosti novom jutru...sve

sumorno bez živosti.

Kud god pogled da uputim,

maska zamišljenosti na licima.

Promiče prijatelj kraj prijatelja

ni nevidiš mu senku...kamoli njega.

Kud je nestalo osećanje,lep pozdrav

za svaki novi dan...koji ti je 

bogom dan...Duša da osetiš vapaj...

prijatelja,saputnika,druga.

Nema toplog osmeha...za starca na putu...

Ruku da pružiš da se oseti...poštovan.

Sve neko sivilo...a oblaka nema.

Neko čudno vreme...samo dileme...dal tuga

Il užurbanost...sad hara

ulicom moga kraja.

Stvarnost me šamara...

Neda vise ni da sanjam...

A tako bih želela...onaj nekadašnji

Zagor i smeh....ljubav i sreću

Za tebe,sebe,prijatelja,druga..

Baš za sve.

           DanMar-Nadja-Autor

LJUBAV I RAZUM

 LJUBAV I RAZUM

Kad voliš nekog previše

Neznam dal je to dobro Il ne

Zaslepljen ljubavlju daješ

sebe previše ,ne znaš dal ti je 

uzvraćena il je to samo 

njegova požuda, al'ne i ljubav.

Al ipak i dalje voliš.

Izgubiš se u njegovim rukama,

slatke ti reći poput šapata uhom žubore

Razum nestane,poput oblaka koji preleti nebom.

Sva mu se predaješ...Za posledice u trenu

I ne brineš...tu je sad čarolija koja traje.

Sutra će i onako doći ,ovaj tren će proći...

Bojiš se da ne izgubiš taj tren...da nebi 

zažalila posle...Ostaće sećanje...ponekad dovoljno

da si volela ko nikog pre...Sećanja traju zauvek.

Zato volimo srcem i dušom...tu nema 

mesta za razum.Ljubav je to,ponese te u trenu

a traje bar u sećanju zauvek.

            DanMar-Nadja-Autor

ODLAZIM

 ODLAZIM 

Otići ću negde daleko ,

negde gde sviću lepše zore.

Gde rosa kupa pupoljke ruža.

Duga se meša sa kišom ,sliva se tek 

da mi umije lice.Otići ću

daleko od tebe...nje

Od sebe uplakane ,povređene.

Pokušaću da raširim krila,kao ptica

tek da dotaknem delić sunca.

Snage dok sve tuge prebolim.

Prošetaću senkama života...nebi li

shvatila šta se to s'tobom zbilo.

Negde je naš korak zapeo ,

sapleo se o kamenčić.

Razišli se ,ti ode njoj ja sama.

Odlazim ...ne želim da me tražiš...

Idem do zaborava,da prebolim,zaboravim tebe.

A htedoh samo da te volim.

Ostaću u zaboravu da rosom sperem sve

one poljubce lažne ...da izlečim uplakane oči.

Da smognem snage...krenem dalje.

Još samo sebe da ubedi...da ću moći.

           DanMar-Nadja-Autor

ŽELJA MI

    ŽELJA MI

Želja je tako blizu

a ipak daleko.

Sve što sam htela su bile

oči tvoje...smeh u kom se

ogledala moja duša,

vapaj za izgubljenom tvojom rukom.

Gde ideš bez mene...

Ostavi me da mašta i sanjam

tvoje oči i lik.

Malo mi je to...

Zaboravih ti reći jedini.

      DanMar-nadja

I NOĆAS

     I NOĆAS

I noćas mojim snovima hara

tvoja sen i eho glasa ti čujem.

Noćas me zovu ruke tvoje

dahom vetra me nežno dodiruješ 

Osećam otkucaje srca...ljubavi...

drhtaje tela...Osmeh nežnosti

Tvoje oci u tami...ne mogu 

se od mene sakriti...

To ljubav zove da svratiš 

jer ništa više ne želim...

Nek mi te osmeh zvijezda vrati.

      DanMar-Nadja-Autor 

 

REKLI SMO

 A rekli smo da nikada nećemo 

pustiti ruku jedno drugom, 

Da ćemo kroz život koračati uvek skupa. 

Rekli smo, ljubav kao naša ne prestaje, 

Al suza u oku govori drugo

Prestala je davno, moja ruka je prazna. 

A rekli smo.... 

Gde ode ti, u meni ostala 

Samo tuga. 

       DanMar-Nadja 

KRHOTINE

 Kada bih zaronila u tvoju dušu, 

moje ime bih našla na dnu lestvice. 

Na početku su uvek one jeftine

I nebitne, zašto da očekujem

da me razumeš, kad u mrklom mraku

nalazim samo krhotine  i ožiljke,

koje si pohranio u moje srce.

            DanMar-Nadja

DUŠA

DUŠA 

Ponekad kad te povrede oni 

koji su ti srcu dragi,

ostavljaju najveće 

ožiljke na duši. Ti im praštaš

Jer imaš dušu. 

Pitaš se dali je oni

uopšte imaju. 

Ćutiš i čekaš, možda  jednom

shvate kolika je tvoja žrtva. 

I zapitaju se gde će im duša. 

           DanMar-Nadja