ISTINA IL' SAN?

     ISTINA IL'SAN

O kažite mi noćne ptice... Dal' istina je to

Noćas on spavao je u naručju mom.

Možda sam pogubila neke niti sna.... 

Neznam dal' budna sam il' još spim.

Njegovo lice tik pored mene, osećam

toplinu, nežni zagrljaj.... Ne... nemože

da bude samo san. Ipak iako možda spim

Ostaću u zagrljaju tom... Što duže 

da budem snjim. O noćne ptice....

Recite mi da nije samo san. 

Probudite me kad dođe...

Uz tihi cvrkut da znam. 

            DanMar-Nadja-Autor 

UVEK ISTO

 Poslaću ti poruku večeras da pitam

kako si šta ima novo... kod mene

uvek isto... Ti u svakom svitanju zore

u svakoj kapi rose.... Prvom izlasku sunca

Tvoje ruke su u njemu.... Nežno miluju me.

Čak i u ovom vetru što leluja.... Osećam tvoj dah, 

Tako blizu a ipak daleko. Ptičice cvrkuću....

Kao da čujem našu pesmu... Zovu me na ples. 

Leptiri se stvorili odnekud... Pa mi kradu 

svaku misao.... Poželim da je odnesu tebi...

U svakoj si ti.... Ja... Mi. 

I tako odmiče dan.... Stobom u mislima... 

Uvek isto.... Stvojim likom se budim... Zoru 

dočekam.....a noć mi donese tebe, 

Zaspim šaptim ti ime, dozivam u san. 

Znaš kod mene uvek isto... Ti i samo ti. 

Kako kod tebe... Reci mi da znam... 

Da mirno usnim još jedan... 

Nedosanjani san... Za novi dan. 

             DanMar-Nadja-Autor

LIVADA MLADOSTI

 LIVADA MLADOSTI

U danu novom ..Opet ću

Poželeti tebe,pozvaću te

Da zajedno lutamo livadom...

Beremo poljsko cveće...

Da se držimo za ruke,

vetar nek nam mrsi kosu.

Budimo iskreni... zaboravili smo 

Na sve one sitne radosti...

Zato dođi...Da opet prošetamo

Livadom naše mladosti.

   DanMar-nadja

OČI BOJE KESTENA

 OČI BOJE KESTENA

Oči boje kestena uvukle su se

u moj um... Zarobile mi srce....

Pa samo na njih mislim. 

Moje oči stalno ih traže... 

Da ih sretne oseti njihov pogled....

Obrazi mi se u tom trenutku zacrvene.... 

Srce uznemiri... Duša zatreperi.

Pomislim... O bože što ih volim. 

Al'uvek skrenem pogled... 

Jeza me preplavi... U stomaku mi

leptirići poskakuju.... Mislim sve on to oseti. 

Danas nemam snage... Možda sutra...

Odgovoriću  na tvo pogled... Zadržaću oči

na tebi.. Možda će moja iskra zaljubljenosti..

Biti dovoljan znak... Da shvatiš... Volim... 

O toliko volim... Tvoje oči boje kestena. 

Možda nas čeka... Ista zbunjenost... Zaljubljenost... 

Ljubav... Samo znam da izgubim razum...

U očima boje kestena. 

          DanMar-nadja

I TAKO..

        I TAKO

I dođu tako oni dani kad se

zavučeš u neki ćošak.

Pustiš suzu da krene,

ni sama ne znaš zašto...

To duša daje oduška...

Ljubavi je došao kraj.

Pa samo suzu pusti...

Za oproštaj

     DanMar-Nadja-Autor 

SUTRA ĆU..

 Rekla sam sebi... Neću više da

mislim o tebi.. Ni da pominjem 

ti ime....A svaka moja misao si ti.

Svaka moja priča se završi 

tvojim imenom.

Poželela sam da se nesećam

ni tvojih očiju, ni lika.... Kose dok

sam popravljala onaj čuperak na glavi.

Al' nepomažu meni ni reči... Ni obećanja

koja sam kao crtu podvukla sebi...

Zaboravi ga.... 

Neznam kako... moja duša to nerazume... 

uvek se vraća tebi.

Svaki dan ponavljam....  Sutra ću bita jaka... 

neću misliti o tebi.... Sve ću zaboraviti. 

I tvoje oči... Ruke koje su me milovale....

Slatke laži koje si izgovarao.... 

Sve ono lepo.... Sve ono loše....

Sve uvrede i sve poljupce koji su

već davno postali lažni....

Jer odlazio si njoj... Sa osmehom... 

koji si ukrao meni, sa ljubavlju... 

koju sam ja dala tebi. 

Vraćao se kad ti dosadi... Jer znao si

Ja opraštam i volim....bez obzira na 

to koliko me boli. 

Pojaviš se iznenada... 

I opet me samo jednim pogledom...

učiniš slabom.... Pogazim sva obećanja

koja sam dala sebi.... Opet se prepustim... 

Slatkim lažima.... Poljupcima.... 

Sutra ću ponovo reći sebi.... 

Zaboravi ga....jer će opet otići. 

Al'sutra ću misliti o tome.... 

Jer već u naručje tonem tvoje. 

          DanMar-Nadja-Autor

DA... DOBRO SAM

 Ponekad upitam samu sebe 

dali sam dobro. Ptonađem hiljadu

razloga da kažem. Da dobro sam. 

Prošla sam mnoge bure i oluje

Al'uvek pomislim na ono malo zrno sreće 

I kažem da biđe bolje.

Ja sam kao reka koja teče... Naiđe na prepreku, pronađe način da je zaobiđe i teče dalje.

Traži novi tok.. Iako nailazi na mutne vode... 

Na kraju pročisti sebe i teče dalje bistra.

Ono moje malo zrno sreće... 

Pronaći će put za nadom za bolje sutra.

Biću nasmejana jutrom.. možda mi pomogne 

da razumem.... Život je takav.... Ne pruža 

uvek ono najbolje... Moraš da se potrudiš... 

da se izboriš i sa burom i olujom. 

Zamisliš se... Možda je to dobro... Ima i gore

Nisu svima samo ruže naklonjene... 

Mnogi hodaju po trnju da bi 

pronašli bar tračak svetlosti... Dobro sam ja.... 

Pronaći ću od hiljadu razloga.... 

Onaj pravi...Reći ću sebi"Dobila si ovaj život... 

Pa ga kroji i živi onako kako je to zapisano tebi. 

Tvoj je, netraći vreme... Bori se za svaki minut

kao da nestaje... I kaži Da dobro sam ja"

Biću kao reka... Idem dalje... 

Naću i ja veći tračak sreće. 

Da dobro sam ja. 

            DanMar-Nadja-Autor 

ŽELJA **

 Nisam ja ta koja razume sve

Ja sam samo jedna osećanja duša,

koja traga za sličnim sebi. 

Mene bole i sve tvoje boli....

Takva sam... Nemogu da se menjam.

Srce mi iskreno... Poput deteta...

Radujem se svačijoj sreći. 

Nisam ja naivna... Već mi je žao

sve tuge što vidim u tvojim.. I tuđim očima.

Možda još u meni živi

Ona povučena devojčica...

Što posmatra sa strane....i sreću i tugu 

Koja pogađa i slabe i hrabre.

Pa samo zažmuri i poželi želju. 

"Nek svima bude bolje sutra" 

Al'uvek nije tako... Dođu ti dobri... 

Zatim loši dani, a duša se slama....

Kali za neko bolje sutra. 

Pa samo prošapućem u sebi...

Biće bolje sutra... I meni i tebi...

Nadam se i želim svima bolja jutra. 

        DanMar-Nadja-Autor

ČAROLIJA

 Došao je sa buketom poljskog cveća. 

Pruža mi ga uz osmeh... Uzima mi ruku.

Započinje da pleše samnom bez muzike... 

Onako spontano prepustih se užitku....

 Kao da čujem muziku... 

Neznam odakle dopire... 

Da'l iz njegovog il'mog uma. 

Iz srca il'duše... Čarolija. 

Takve me sitnice iznenade.... 

Ostajem bez teksta.... usne zaneme.... 

Samo moja glava na njegovom ramenu... 

Osećaj beskrajne sreće. 

Zna da me dovede do suza.... 

Al'onih radosnica.... 

Potražiće nešto novo za drugi dan.... 

Voli on sitnicama da me obraduje... 

Kaže "Volim da vidim u oku ti sjaj" 

A ja znam... osećam... Da nikad tome

neće doći kraj. Volim ga i on voli mene.... 

sve naše trenutke... Nas skupa... 

Ljubav za ljubav...mi.

         DanMar-Nadja-Autor

BEZ GRANICA

 Znaš li da su neke ljubavi  večne...

Za njih nepostoje granice i kraj. 

One žive u svakoj uspomeni, 

u vetru, kiši, oluji i tišini... 

Svakoj minuti sećanja...

Njih nemože izbrisati... Ni ljutnja.. 

Ni bol...ona iznova traži

oproštaj za sve... Novi izazov. 

Uzdiže se jača.... 

Posle svakog udarca, 

biva sve veća i veća. 

Takva je naša ljubav.... 

Uvek sam znala... 

Da nikad joj neće doći kraj. 

Jer našoj ljubavi nema i  nepostoje granice. 

To sad znam. 

              DanMar-Nadja-Autor

NASMEJAN

 NASMEJAN

O kako si lep,

Još te pamtim takvog. 

Beše mi drago što te

videh na tren. 

Nasmejan kao nikad pre.

Pogled pun ljubavi.

Misliš zaboravila sam te, 

pa mi dođeš da me posetiš

u sne... Ne ljubavi moja

Još te volim... Istim žarom 

ko pre... Volim kad mi 

dođeš i okupiraš san... 

Ti si jedini kog želim. 

Dođi mi opet zovem te... 

ulepšaj mi i današnji dan. 

I naredna jutra... Sutra.. Zauvek. 

         DanMar-Nadja-Autor

POKUŠAJ

      POKUŠAJ

Pokušaj da odem od tebe

Učinio me nemu okamljenjenu 

Sa pogledom negde ka horizontu

U isčekivanju da se vratiš.

Ti... onaj kakav si nekad bio...

Nasmejan i samo...

Samo Moj 

    DanMar-Nadja-Autor 

BUDNA SANJAM

 BUDNA SANJAM

Gledam....Silaziš stepenicama 

 kojim nema kraja...

Neka muzika svira pesmu za ples. 

Pružaš mi ruku... Opijena muzikom prihvatam.

Krećemo se lagano... 

Plešemo, vratimo se kao

na vrteški..sve je nestvarno.

Tvoj pogled mi govori... tu sam....

U tvom naručju, znam nije san.

Zadivljena trenutkom... Ne želim

da muzici dođe kraj.

Previše tražim... Možda se probudim

I sve bude san.

Nek ples traje duže... 

Osećam se sigurno u zagrljaju tvom.

Svetla se pale i gase... 

Sve kao čarolija...samo ti i ja.

Tako se smejemo...sve odzvanja

čujem ti glas.... Dal'sanjaš mila moja...

Buđenje za kraj... I bejaše san... 

Budna sanjam te... Volim da 

traje... traje... Nek nedođe nikad kraj. 

               DanMar-Nadja 

MLADOST

 Izašla je žurno iz kuće... 

Ništa posebno obučena

Farmerke, rolka i jaknica. 

Proletnje predvečerje. 

Žurno je koračala, gledajući na sat.. 

Na licu joj zagonetni osmeh, 

zrači nekom nedokučivom srećom... 

Ona je samo zna. 

Prelazi preko mostića, njoj znanog

Ispod kojeg krivuda rečica. 

Pružila je korak... Kao da želi što pre da stigne. 

Već vidi siluetu.... On je čeka. 

Požuriše jedno drugom u zagrljaj. 

Na licu im sreća, čežnja... 

Usne se spajaju u poljubac. 

Uzeše se za ruke, krenuše lagano.. 

Šapuću, gledaju se u oči

U njima sjaj... Ljubav. 

Nestaju u mraku... Ne naziru se više

Samo se još čuje tiho šaputanje.. 

Srećni su... To mi je dovoljno

da znam... To je mladost.. Ljubav

Onakva kakvu i ja znam. 

             DanMar-Nadja-Autor