ODLAZIM SADA

            ODLAZIM SADA

Pitala sam zašto izdaja... zbog čega... ćutao si ni reč nisi izustio. Hteo si i posle svega da ostanem... da oprostim. Rekao si da ipak me voliš. Nisi se zapitao dal' imam snage da oprostim. Očekuješ kao i uvijek da će ti biti oprošteno. Umorna sam od izdaja.. praštanja... nemam snage više. Oprosti iako te volim... Odlazim... Nikada se nećeš promeniti... a ja sam puna bola...toliko da peče mi srce... svakog časa mislim... sad će pući. Oprosti htela bih negde pronaći sebe... ostala sam negde između.... neznam ni kad ni gde. Godine su prolazile... postojao si samo ti... a nigde nema nas... Tvoje odluke.. potrebe.. . želje...moja samo ćutanja i prihvatanja. Toliko godina sa tobom a ipak sama. Zato oprosti... odlazim da pronađem negde gde sam zaboravila samu sebe. Jer ako sam s'tobom bila sama s'bolom... Možda ću u svojoj samoći pronaći mir...koji mi tako treba.

                DanMar-Nadja-Autor

MAJKO PLAČEM NOĆAS

            MAJKO PLAČEM NOĆAS

Zaplakala sam noćas od tuge a i sreće...od tuge što te nema više... sreće što mi noćas dođe majko moja mila u snove. Toliko sam puta prizivala tebe...a sada mi dođe kao da znaš...sama  sam ...bolno srce jeca ...duša umorna... plače. Treba mi neko...reč da uputi... trebaš mi noćas da mi dušu smiriš . Davno si mi majko savjet dala ...da volim i praštam,vratiće se isto tako meni... ne vraća se majko... samo bol, izdaja. Praštala sam majko ..ni trepnula nisam...biti dobar čovjek to si me učila....A život šamara...izdaje me snaga... Nevidim ti osmeh...i ti si mi tužna....moje srce osjeća ...za sve boli znaš...al sretna sam što t lik bar vidim...da mi dođe ponekad u snove... možda samo senka tvoja...da mi snage za novi dan.Oh kako nedostaješ... molim te da svratiš ...da mi opet neki savjet daš. Nemirna mi duša...opet želi čuti tvoj umilni glas.

                   DanMar-nadja-Autor

SNAGA

               SNAGA

 Znaš li koliko mi je trebalo snage da zaboravim,što si mi učinio....snage da oprostim...A ti me iz dana u dan podsjećaš na bol... Koliko tvoja nezahvnost može doseći...Od čega je sačinjeno tvoje srce...duša... dal' je imaš. Koliko mi treba snage za sve nove izdaje...nemam ja čelično srce... misliš volim te... oprosti ću iznova i iznova.

Umorna sam već od tih udarca...nema u meni više ni trunke nade...bit će bolje... Osmeh mi postao kiseo,samo nacrtan na licu ...bez ikakvih želja, da se dodvori nekome. Ostala je samo senka mog života...Pa kad  me pitaš...šta ti je....zar ni malo ne pomisliš ...da si ti uzrok tome.Ti ne poznaješ savest...ona nije bila nikada deo tebe... kako bi znao da ceniš tuđe zelje.. Zaista mi je trebalo snage da prihvatim... nikada se nećeš promeniti. Duša mi umorna... makar da me ne podsećaš na sve greške... makar da ćutiš...da prebolim.

                   DanMar-Nadja-Autor

SUDBINO MOJA

          SUDBINO MOJA 

Pustih suzu večeras nad gorkom sudbinom... tražim neku slamku spasa za koju bih se uhvatila. Ne nalazim ništa što bi mi donelo nešto lepo da se sjetim...sve magla oko mene... Nejasno neke sitnice mi pružaju kratki osmeh... koji se brzo izgubi u svim lažima... Nevidim sadašnjost...ni budućnost....samo prošlost....Gde sam zalutala...U raskoraku sam preskočila da živim...dan za dan. Ugađajući svima ostalima ...ostala sam zarobljena u vremenu. Niko nije ni primetio da sam okupirana samo njima....gde li sam tu ja...Pa izdaja jedna...druga...može li biti gore...Eh sudbino moja. 

         DanMar-Nadja-Autor

Slika preuzeta sa interneta.