SVIRAJTE

    SVIRAJTE

Nek zasvira noćas violina 

Neka se čuju sve stare rime 

Noćas mi suza u oku obitava 

Razum me sputava a srce ga prevari 

Opet sve uspomene priziva

Duša mi umorna na ivici plača

I pored boli doziva te na ples

Kao nekada uz akorde da zaplešemo

Ali opet plešem sama, navikla d

Duša da uspomenama proskita 

Neće da prihvati, ostala je sama

Tako me noćas neka tuga mori

Sve se u magli gubi

Ostali su samo snovi

Ali neka svira , samo nek svira

Srce je nemirno, pa opet te tka u snove

Duša te ište dok muzika svira

Sećanja naviru, još volim

O da li ću ikada moći

Da zaboravim i  prebolim

    Danmarnadja-Autor

NE JURI

     NE JURI

Ne juri za nečim 

što nije tvoje

Ne možeš ti 

Voleti za dvoje

Izgorećeš u vatri

A oni neće ni trepnuti

Jer već su uzeli 

Sve što su hteli

A ti i dalje juriš

Nešto što na izgled je

Samo bilo tvoje

Ne juri više...zastani

vidi istinu gorku

Samo su iskoristili

Tvoje srce i dušu 

Zgazili zadnju mrvu ljubavi

Sad goriš u vatri sama

Pogazili su sva obećanja

Ne juri više...zastani

Pokušaj da se uzdigneš 

I drugu sudbinu

Sebi da ispišeš onu 

Koju si obećala sebi

U srcu i duši 

Jer ti znaš da držiš obećanja

pa makar i koračala sama

Ne juri više...zastani

Jednoga dana stiće ih

svaka tvoja suza isplakana.

    DanMarnadja-Autor

PESMA SI

    PESMA SI

Pesma si koju još u svom srcu 

ponavljam iznova i dozivam.

Radost i tuga si što se u 

kraju oka u suzi sliva.

Misao moje duše...ljubav ti.

Da li je ako si moj...i nisi.

Nije sve što je zapisano naše

neke ljubavi još samo 

u sećanju postoje, da kažemo  bilo jednom, sad nas nema više.

Pesma još odjekuje u mom srcu 

Al' nije to ista muzika, 

oknavljena je bez topline 

Puna bola...ne izlazi mi iz uma.

Damari duše još te traže

Znaju da si i radost i tuga

No misao moja suludo luda

Još kliče ime tvoje, razum mi muti

Ponavljam istu grešku po

stotinu puta, pa opet prošapćem

Pusti nek ide sa pesmom dalje

Nek lepa sećanja sad te prate

Bila jedna ljubav, nema je više 

U pesmi sećanja nek ostane da živi i diše, samo je tamo

još postojana i lepa i nigde više.

     DanMarnadja-Autor

VELIKA LJUBAV

VELIKA LJUBAV 

Velika ljubav 

Velika sreća 

Pa velika izdaja 

Velika tuga srcem vlada 

Duša umora od opraštanja 

Krenem dalje

Al' kome ću ovakva

ranjena do srži.

Vratim se u sjećanja sreće

nisam više ista, 

oči usahle od plača 

a ni tebe tamo više nema...

Ja sama

     DanMarnadja-Autor

UMORNA SAM

      UMORNA SAM

Velika ljubav 

Velika sreća  

Pa velika izdaja  

velika tuga srcem vlada 

Duša umora od opraštanja

Krenem dalje...

Al' kome ću ovakva...ranjena do srži.

Vratim se u sjećanja sreće...nisam više ista...oči usahle od plača...a ni tebe tamo više nema...ja sama

  DanMarnadja-Autor

TOLIKO PUTA

     TOLIKO PUTA 

Toliko puta htela sam kriknuti

iz sveg glasa reći

"Nije mi dobro,nije"

Ali pogledam niže te tople malene ručice, kako me stiskaju

i u momentu osetim blagost i toplinu...stisnem ih jače pa nastavim dalje.

Srce mi zaigra jače...tu

ispod srca su bile...njihove otkucaje  srca još osećam...moji su, ona ljubav od boga data...ja majka.

Uliše mi snagu za svaku prepreku,

za svaki bol, svaku suzu.

Pa mesto da kriknem tad preplavi me toplina...ona ljubav iz srca čista.Osmeh za njih na licu mi blista...sakrije i tugu i suzu...jer nije to za njih...oni su nevini...

Za njih je samo ljubav u srcu mom

Pa tako idem dalje...sa osmehom

I mesto da kriknem...

 " Nije mi dobro" osvrnem se 

I zahvalim životu...

" Bože volim ih hvala ti što postoje"

     DanMarnadja-Autor

KRPENA LUTKA

    KRPENA LUTKA

Odložila sam onu staru krpenu lutku sa velikim osmehom i srećnim pogledom u očima u orman...Mislila sam nisam više devojčica da tražim savete od nje i da joj se jadam za pogrešne izbore koji su mi naneli boli...Ne može ona više da mi ublaži tugu sa svojim osmehom...nasmejanim očima kao nekada...kad bi je pogledala pre mi je vraćala snagu...još čujem nju (ili sam to bila ja) kako govori "Sutra će biti bolje" tad verovah...sada neznam da li je to bila samo igra mojih snova...Izvlačim je iz ormana predugo zaboravljenu u tmini...i gle čuda ni osmeha više nema...oči utonule bezlične...nemaju više onaj sjaj...Sada je dosta nalik na mene...i u trenutku shvatim da sam to ja...predugo zaboravljena...i nemam više od koga savet da tražim...pa se upitam ko li će izgovoriti one reči "Sutra će biti bolje"...znam opet sa tugom ću to biti samo ja.

Jer ja sam uvek bila...samo još jedna krpena lutka u tvojim rukama sa osmehom iza koga se skrivala tuga...sad znam.

      DanMarnadja-Autor