OSEĆAJ

       OSEĆAJ

Isti osećaj je danas 

I juče 

I sutra 

I svaki naredni dan 

Nedostaješ uvek 

U kraju oka suza 

Slije se sa lica 

I brišem je ali ona uvek 

Ponovo se sliva 

Ne zaboravlja osmeh tvoj 

Noću me uvek mami 

Da ponovo trčim u zagrljaj tvoj

Isti osećaj bola 

I danju i noću 

I u naredne dane 

Želja mi velika... A nema te 

Eh kad bi znao koliko nedostaješ. 

    DanMar-Nadja-Autor

ZA ONE LJUBAVI

 ZA ONE LJUBAVI

Za one prave ljubavi kojih više nema ili ih ima još jako malo Da li znaju da u toj igri ljubavi uvek jedan više voli , pa uvek pokušava sa opraštanjem da produži tu ljubav da ona traje i tim je sačuva da je prava makar iako zna da je on taj koji više sebe daje u toj ljubavnoj igri...koja može da traje i traje. Pa je nazove pravom nauštrb svog razočarenja jer je uvek on taj koji Bezgranično sa iskrenim srcem i dušom je održava jer ne može da se odrekne ljubavi...ili sebe... Duša mu čista pa su mu dovoljne i Mrvice za mir i zrno ljubavi... Tako je održava da bude prava pa makar iako je jednostrana.

    DanMar-Nadja-Autor

MAJKA

 MAJKA 

Budi sretna govorila mi je mati. Ja joj rekoh hoću mati hoću. Ne dozvoli da ti u oku suza se sliva zbog nekih nebitnih ljudi koji te nisu vredni. Raširi ruke i poleti zaslužuješ da budeš srećna. Opet po navici ja joj odgovaram hoću mati hoću. Nisam znala da je ona preživela sve te nedaće pa sada meni govori da ne idem njenim stopama. Znala sam za neke boli, pa sam je zbog toga veličala i dizala u nebo, stavila na pijedestal .Ona je znala uvek da me uteši. Sad razumem mati je to, želi ti uvek dobro. Ja joj obećah da ću biti dobro ne znajući da nekako opet hodam njenim stopama. Opraštam svima dok me lažu, dok me povređuju i shvatim duša nam je ista. Znala je ona dobro moju dušu i moje srce. Znala je da sam Romantik da će me koštati ljubav velikog bola, suza. Nisam ispunila obećanje. Nisam dobro sve se u meni uskomeša pa se setim svake njene reči, eh koliko je srce u nje bilo Ništa se od nje nije moglo skriti. Ni suza ni bol ni tuga. Znala je ona da kaže voli ti dete ali ne previše jer ćeš osetiti gorčinu i bol. Kad shvate da su previše voljeni oni te izdaju a tebi po navici ostaje da im praštaš i da u tišini samo patiš. Toliko saveta mi dade a moje srce opet zavoli ludo, slepo veruje i poklekne na slatke reči, suza u oku opet se slije... Pa se setim svih onih reči... Eh mati moja reči tvoje samo prozujaše mimo mene... A sad je već kasno moje srce krvari...sad mi opet tvoja uteha treba...a tebe mi nema.Molim te dođi mi u san bar jednu lepu reč utehe mi daj...za korak dalje da krenem...jer evo u mestu samo tapkam...ni nov početak ni kraj...pustoš u duši i samo tužna priča još uvek neispričana...ćutim.

     DanMar-Nadja-Autor

MISLI ME VODE

     MISLI ME VODE

Znam ja da srcu nemogu zabraniti da te voli,zna da mi je duša još puna tebe.Pa me misli odvedu u neka davna jutra kad smo se srećni i zagrljeni budili zajedno ,u očima tvojim vidim i osećam ljubav.Pa me stvarnost ošamari i vrati u neka tužna jutra, ja sama odvela te druga, tuga me opet pokosi...oprostila sam ja sve...al' nisam imala snage pružiti korak dalje...duša te i dalje priziva...pa pomislim bože prosvetli ga oči mu otvori samo je zalutao pomozi mu da se vrati.Htedoh pobeći al' izdale me noge...ostajem u senci kao druga...a nekada bila tvoja kraljica prva. Dušom mi nemir hara...nema te a moje srce još uvek samo tvoje ime uzvikuje.I da si još samo kao sen u mom životu...duša bi pristala na sve, samo da si ti još uvek kraj mene.

Ne mogu da se borim...srce i duša još uvek te voli, tako to ide urezana ljubav u srcu i duši zauvek kao relikvija ostaje.

       DanMar-Nadja-Autor

PREŽIVEĆU

     PREŽIVEĆU

Zanele su me tvoje oči...

reči umilne dok si pričao...verovala sam i tvom zavodljivom osmehu koji me ko povetarac vetra milovao.Tvoj prvi poljubac ko pečat ostao mi na usnama...srećna...pustih te u srce u dušu...zanesena tobom...nisam ni primetila kako tako brzo napravi pustoš u mojoj duši...srce poče da krvari...kasno suviše kasno da odem a još manje da ostanem...pustih tebe da odeš...ja ostala nema...ranjiva.Al 'neki prkos obuze mi srce...duša oprašta al nikada baš nikada ne zaboravlja.Hrabrost prkosa me podiže kao da govori"Jaka si i ovo ćeš preživeti"Znam krhka na pogled kao lane a snažna kao lavica...preživeću ,preživeću

    DanMar-Nadja-Autor

POKUŠAVAM

        POKUŠAVAM 

Pokušaću da se ne sećam ni boje očiju ni tvog čuperka, pokušaću da izbrišem poneka sećanja.Možda ona zbog kojih sam suze lila al'uzalud je sve pokušavam ali nikako da zaboravim, pa mi se jave u snu i tvoje oči i onaj čuperak i vragolasti osmeh pa mi opet izmami u kraj oka suzu. Ne mogu da se borim sa svim tim sećanjima koja me snovima proganjaju mislim proći će ali sa svakim zalaskom sunca opet tražim taj vragolasti osmeh nekako mi se urezao u dušu i srce i nikako da izađe pa shvatim voliš i dalje budalice mala samo nećeš da priznaš sebi da ti je bez obzira na sve drago kad ti u san dođe. Kao da ga uvek jedva iščekuješ , pomisliš bar da je java a ne san da mu opet ruke pružiš makar samo na jedan dan. Da pomiluješ obraze mu, osetiš blizinu njegovih usana,zamrsiš kosu a znam sve bi dala da je stvarnost a ne samo iluzija sna. I tako opet mašta ti muti razum. Da li je vredno sećati se poneke boli, ali srce misli još uvek da su to bile neke čežnje koje si uzalud očekivala, beše to samo još jedna želja još jedan nedosanjani san i čekaš da li će možda igra sudbine ispisati neku novu priču za srećan kraj.

I tako pokušavam da zaboravim a sve se više vraćam tom sećanju sve odbaciš, jer duša i srce ponovo traže  taj čuperak,oči, usne , još jedan osmeh...tebe makar na jedan dan

     DanMar-Nadja-Autor

OPROSTI

       OPROSTI

Oprosti što ti smetam u ovo gluvo doba noći ali noćas poželeh opet da ljubim tvoje oči. Izvini što te budim možda iz lepog sna Ali toliko želim da osetim drhtaj nekadašnje ljubavi 

samo na čas il'tren.Usliši mi želju bar večeras. 

Da spavam pored tebe na istom jastuku, ruke spojene jedna u drugu i opet kao nekad kose nam isprepletene, ah taj osećaj sreće podari mi večeras na dar.Da srce zaigra od sreće pa iako je samo lep san. Pamtiću ga i svrstati u najlepši i najsrećniji dan.Ostaće trag tvojih usana na mojima, želju mi ispuni za lep i miran san.Oprosti što ti smetam u ovo gluvo doba noći,al nezna srce i duša da možda baš sada spiš, dođi kroz mesečevu prašinu i snove mi ljubavlju oboji, duša mi noćas ište tvoj zagrljaj.

   DanMar-Nadja-Autor