Romantičar DanMar-Nadja : децембар 2025

четвртак, 18. децембар 2025.

ČUJ ŽIVOTE

Oh kako život može da te iznenadi... čudan i prevrtljiv...hiljadu boli ti priredi...a ti svaku preboliš...ne prihvataš one izdaje...zaboraviš...ostaju samo ona lepa sećanja za koja se držiš kao za zadnju slamku spasa...pa kažeš sebi...bilo je tu i zrno sreće...osmeh na lice a u duši hiljadu suza...živote pogledaj...moja je duša još čista...jaka ko bedem...ne ne ruši mi to...jer to je sve što imam...sa osmehom koračam dalje...biće bolje... znam reče mi ono dete u duši...hodaj...diši...sve će jednom proći...samo nikada ne zaboravi da budeš u srcu i duši dobar čovek...Eh živote...čuješ li ovo dete u meni...ono i dalje prašta i voli...samo voli.

DanMarnadja-autor

SETI SE NE ZABORAVI

A kada minu svi ovi dani

I kada starost zakuca

na naša vrata...

Seti se onih naših mladalačkih dana...prvog poljupca

Seti se one ulice kojom

smo zagrljeni koračali

Ne zaboravi da se setiš

da smo se nekad voleli

Krišom se sastajali...bili budni

do zore uz mesec i

nebo puno zvezda uz blagi

stisak ruke...zaljubljeno se

gledali...sanjali snove...

Ne zaboravi tu ljubav...koja

je obećavala tako puno...

A premalo nam sreće dala.

Ostala je u onim ulicama...

kao šetajući duh...još

njima šeta i sanja...Ne zaboravi

da se setiš...kada ti seda vlas kosu prošara...da je postojala

ljubav iskrena i prava...u vrtlogu života ostala samo...

nedosanjani san... Al' ipak

nezaboravna...

Ne zaboravi da se setiš...

Svih minulih dana...prizovi mladost i pamti jednom si voleo

i volela sam...to nam samo sad ostaje...znaš ti i ja.

DanMarnadja-autor

PROĐE MLADOST

Mogla bih ja da poletim...da raširim krila da se vinem visoko i odletim u onu nekadašnju mladost...u onaj naš sokak gde sam nekada srećna bila... Pogledam dole i vidim sve one naše igre i nestašluke... Pa poželim da ih dotaknem da pokupim sreću koju sam tamo zaboravila... Eh kako bi bilo lepo da opet doživim bar jedno malo zrno sreće... Da proživim onaj nedosanjani san... Možda sam u njemu zarobljena ostala. Pa me misao samo povuče.... Kao da je to sve bilo juče... Ali prođoše godine... Ja još uvek sanjam... Mladost prolete... Ostade mi tamo to maleno zrno sreće... Eh živote gde si sada kad mi tuga srcem vlada... Pusta želja pusti snovi... Ne sanjaj više ludice mala prošla je mladost ostala si sama.

DanMarnadja-autor

A NOĆ

A noć mi te krade...a htela bih još jednom samo onaj vragolasti osmeh da vidim...a sutra kako bude...eto to mi je i sve i ništa...ponekad jednostavno nedostaje tvoj glas da samo prekine tišinu...puste li želje.

DanMarNadja-Autor

NA KORAK OD SNA

NA KORAK DO SNA

Puteva ima trista a samo jedan vodi do ljubavi... Tik jedan korak

od tvog sna...

Probudi se...pođi njime...

Bez obzira ko će šta reći...

Jer ako slušaš druge...nikuda nećeš stići...

Jedna misao nek te vodi...

Na kraju puta te čeka sreća...

Nemoj odustati...već za njom kreni...i prati samo svoje srce...

Jer ono ne greši...i tišina snova ume da progovori...tu sam...dođi da sanjamo snove u dvoje...dok nam se ruke ne ukrste i spoje...

Jednom na onom proplanku gde ljubav se završava i ponovo počinje...gde zaborav nestaje a večna ljubav traje...tu u srcu i duši zauvek ostaje...Puteva ima trista a duša bira jedan... Onaj koji uvek samo do ljubavi vodi...samo jedan korak do sna tu stanuješ ti i ja.

DanMarNadja-Autor

JESI LI ČUO

Jesi li čuo onaj tihi jecaj dok iz oka suza se tiho sliva...

Ne idi ne odlazi u duši osta praznina... Vapaj ljubavi nedorečene... Jesi li čuo onu poslednju reč... Nemo kroz suzu izgovorenu... volim da boli kao najgora posekotina mača ti odlaziš ja ostajem sama...

Jesi li čuo na tren... onu pesmu što sam šaputala... Kao ples ranjenih vukova na cesti pored puta bespomoćno te jaukom dozivala... Ali ne nisi me čuo otišao si... ja sam te samo željna ostala... Pa se ponekad upitam da li se negde još čuje onaj krik otet iz duše...ili ga opet samo u snovima čujem...na cesti još uvek stojim sama...

DanMarNadja-Autor

VOLEH TE LUDO

A toliko te voleh ludo

Ljubila te uvek dugo

da trag tvoj ostane...

tvoj pečat na usnama

Dadoh ti sve... ko suzu

na dlanu... Toliko želja i

sreće u jednom danu.

Toliko srećna... kao princeza

na svom prvom balu...

duša puna tebe.

Ali brzo sve mu dođe kraj...

Ode tiho... bez pozdrava...

Sad suzu tvoju u ruci krijem...

Odsjaj njen.... kao relikviju.

Ali znaj da na mesečini..

još plešemo naš ples...

Dođeš tiho dok s'pim

pa opet plešem do zore..

Toliko mi nedostaje naše jutro,

buđenje u dvoje.

DanMarNadja-Autor

IMALA BIH REĆI

Toliko toga imala bih reći ali ne nalazim reči, zar sam rođena sa nekom greškom pa mi život sa suzom u oku moju sreću krade. Ja emotivna luda, spremna da se žrtvujem za sve... A sve mi se duplo gore vraća... Ko to deli mali tračak sreće eh da mi je znati... Ali bojim se i to će me zaobići. Ali neću da se žalim... Obrišem suze sa lica krećem dalje, osmeh em se pa tako izađem u svet. Možda ja nisam ni rođena za ovo vreme... Zastala sam u nekom drugom vremenu čini mi se boljeg od ovog... Danas pružiš dobro a vrati ti se zlo... Pa se ponekad upitam zašto me rodi mati ovako emotivnu... Niko ne razume ni reč ni pogled ništa, sve oko mene mutno. Staviću ja osmeh na lice izboriću se sa svime... Ne mora niko znati kako mi je... Malo je tih koji bi prišli rekli šta ti je... Zato krećem dalje sama u nadi da će jednog dana makar na kratko doći tračak sreće i za mene... Život nam šalje razna iskušenja ja samo prošapćem biće bolje, biće bolje sakrijem suzu u kraju oka i nastavljam sa osmehom dalje.

DanMarNadja-Autor

I TAKO

I dođu tako oni dani kad se

zavučeš u neki ćošak.

Pustiš suzu da krene,

ni sama ne znaš zašto...

To duša daje oduška...

Ljubavi je došao kraj.

Pa samo suzu pusti...

Za oproštaj

DanMar-Nadja-Autor

I VEČERAS

Večeras ću plesati naš ples ljubavi... u svakom pokretu si ti, tu pored mene kao nekada da plešemo uz zvuke naše omiljene pesme....znam da je samo ovo želja ...moja imaginacija sna, al' opet poželeh noćas da plešem za tebe kao nekada...srce mi ište to ...da ne ode u zaborav....

DanMar-Nadja-Autor