LET..

        LET...

Jednom sam letela 

i ljubav imala...

krila mi slomili...

dušu bolom otrovali..

srce u crno zavili...

pa se uvek pitali...

"Šta ti je"...a ja ćutala i 

sve izdržala...samoću birala...

Pa kad poželeh novi let...

sve isto opet kao pre...

opet ranjena...duša mi već umorna...Pa sad ja upitam samu sebe...

"Šta ti je"...zar neznaš...da ljudi

znaju za igre i igrice...nezanosi se nisi ti za njih.

I opet biram samoću..moju saputnicu da koračamo zajedno...nekim davnim stazama snova...Tako da zavirim samo u snove sreće...

dok je na kratko bila moja.

I netreba mi ništa više.

Probu di se sanjalice kažem sebi...napolju su zveri...

treba se boriti...a ti već umorna od padova...vrati se u svoje okrilje samoće.

Samo tu si sigurna.

      DanMar-Nadja-Autor 

ZAŠTO

      ZAŠTO

Kažu mi"Nemoj biti toliko emotivna"...a neznaju da

sam ja rođena tako 

Da me život šibao sa svih strana...usadio mi tugu u dušu.

Borila sam se iz sve snage...

al' iznova se rađaju neke nove

tuge...bolnije i jače. Kao da mi je suđeno da se sreća samo malo poigra samnom...Pa mi opet otvori posekotine bola.

I nepitaj me više...ti prokleti 

živote... zašto mi suza opet lice 

kvasi.Jedna mi izdaja... izgovorena reč..otvori ranu...pa opet emotivac u meni grči se od bola...pomislim...rođena 

sa greškom....da i tuđe grehe 

plaćam.

pa opet seta samnom vlada.

Eh... zašto...živote.... zašto.

   DanMar-Nadja-Autor